ВИИНЈ, I 1955, стр. 203. Солун је био под дуготрајном опсадом 675-676. и у граду се појавила несташица и глад. У Чудима Светог Димитрија пише да су тада неки Солуњани одлазили из града, предавали се Словенима и тако остављали своју „родбину и веру”. ВИИНЈ, I (1955). Византијски извори за историју народа Југославије, I. Београд.
ВИИНЈ, I 1955, стр. 233—234. и напомена 54. Никита, ранији свештеник цариградске цркве св. Апостола, дошао је на патријаршијски престо после збацивања патријарха Константина и као приврженик Константина V одржао се на њему до смрти (780). Византијски хроничари пишу ο њему, као иконоборцу, c презирањем, замерају му што је варварин и евнух, истичући његово незнање. ВИИНЈ, I (1955). Византијски извори за историју народа Југославије, I. Београд.
