Прапостојбина Словена (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Прапостојбина Словена" in Serbian language version.

refsWebsite
Global rank Serbian rank
121st place
30th place
5,839th place
40th place

academia.edu

  • Лихачев & Творогов 2012, стр. 11. Лихачев, Д. С; Творогов, О. В (2012). Повесть временных лет. Санкт-Петербург: Вита Нова. ISBN 978-5-93898-386-1. 
  • Логос 2017, стр. 15. са напоменом 65. Боравак Славена са Хунима у Панонској низији и Подунављу могао би бити други извор да се појави тврдња да је тамо прадомовина Славена. Неки део Славена, које су Хуни, или Готи у IV веку одвели у доње Подунавље, могао се после смрти Атиле 453. ослободити из „хунског ропства“ и вратити на исток у крајеве око Дњепра. Сећање да су се неки Славени доселили из Подунавља могло је постојати у Кијеву у време писања Несторове хронике. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
  • Логос 2017, стр. 67. са напоменом 323. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
  • Логос 2017, стр. 14. са напоменом 60. Појава имена Венеди (одакле је вероватно настало и Венети) за Словене код писаца у Римском царству објашњава се тиме што Германи Словене називају Венди (Wenden/Winden), а Римски писци су о Словенима сазнали прво преко Германа, који су били између Римског царства и прадомовине Словена у 1. веку нове ере.. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
  • Логос 2017, стр. 14. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
  • Логос 2017, стр. 15. у напомени 66. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4. 
  • Рыбаков 1987, стр. 11. Рыбаков, Борис Александрович (1987). Язычество Древней Руси. Москва. 

rastko.rs