Историјски часопис. 2. Институт. 1949. стр. 155. „... преговора обвезали се, између осталог: да ће у борбу против Турака уз аустриску војску: војвода Радоња Петровић од Куча дати 500 људи, војвода Вуксан Војводић од Васојевића 200 људи, војвода Тошко од Пипера 200 људи, ...”
Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. eBook Portal. стр. 562. GGKEY:XPENWQLDTZF. „Владика Сава, под утицајем Млечана, остао је у том рату неактиван и поред свих позива које су му упућивали патриарх и кучки војвода Радоња Петровић. Арнаутске и турске чете нападале су, после аустриског повлачења, сва побуњена племена, ...”
Цецић, Иво; Гостл, Игор, ур. (1955). Енциклопедија Југославије. Југословенски лексикографски завод. стр. 344. „Црногорски војвода Радоња Петровић поднио је фелдмаршалу захтјев о заједничкој акцији против Турака тражећи да у случају побједе устаници остану на служби аустријског фелдмаршала. Док су вођени преговори, букнуо је народни устанак у ...”
Хајдапаршић, Раиф (1996). Колашинска капетанија и бошњачки народ. Удружење Бошњака поријеклом из Санџака. „На челу устанка био је кучки војвода Радоња Петровић. На бошњаке из тих крајева кренула је и српска војска из Крагујевца, појачана са једним одредом полиције коју је предводио Станиша Марковић. Према плану Србије, требало је да заузму сљедећа мјеста: Нови Пазар, Рожај, Бијело Поље и Пећ. У исто вријеме нападнут је и Бихор, гђе су српске јединице допрле до Годијева, у којем је смјештен штаб српске војске у кући Мустафе Сијарића.”
Зуковић, Љубомир (1988). Стазама усмености. Универзитетска ријеч. „... и по томе што је, на примјер, пјевач Бего Иванов Мијовић у једној те истој пјесми од свега 157 стихова приказао тако широк распон догађаја у којима гину и војвода Радоња и његов син војвода Илија, мада су и један и други, судећи према обиљу ...”
