Распад Југославије (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Распад Југославије" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

35academia.edu

121^st place

30^th place

3google.rs

low place

48^th place

3books.google.com

3^rd place

2^nd place

1rastko.rs

5,839^th place

40^th place

1beograd.org.rs

low place

294^th place

1aljazeera.net

665^th place

225^th place

1novosti.rs

1,555^th place

6^th place

1google.ba

low place

54^th place

1rtrs.tv

9,040^th place

38^th place

1guskova.info

low place

1pecat.co.rs

low place

405^th place

1ceon.rs

low place

228^th place

1worldcat.org

5^th place

12^th place

1doi.org

2^nd place

4^th place

1rts.rs

1,751^st place

7^th place

1index.hr

3,442^nd place

199^th place

1slobodnaevropa.org

8,142^nd place

117^th place

1web.archive.org

1^st place

1ian.org.rs

low place

academia.edu

Логос 2019, стр. 53—54. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 65 са напоменом 54. У Кометнику, код Подравске Слатине, средином јануара 1991. на скупу Срба који су одавали пошту за 320 Срба које су убиле усташе 14. јануар 1942. академик Јован Рашковић је рекао: „Приговарају вам да ви овде стварате нови Книн. Ако га и стварате нека вам буде на част и славу, Книн неће напасти никаква полиција, или некакве нове СС трупе, које се формирају у Хрватској … Ми смо за мир и заједништво, [али] нико и никада нас више неће водити на кланицу.”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 66—67. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 68 са напоменом 69. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 68, 70-71 и напомена 1791. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 75 са напоменом 104. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 77 са напоменама 111. и 143. Кадијевић је тражио да се проведе одлука о разоружавању донета 9. јануар 1991. године и „онемогућити грађански рат”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 75. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 77. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 77—78 у напомени 113. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 67—68. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 86 напомена 161. После, на седници Председништва 7. јул 1991. године, у разговору са Хансом ван ден Бруком Борисав Јовић је рекао: „Нама није јасно зашто је Словенија одабрала неуставни начин, када је постојало потпуно расположење да јој се то на уставан начин допусти”.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 87. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 72 и напомена 85. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 87—88. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 88, 90-91, 96-97. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 88. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 88—89 са напоменом 174. “Анте Марковић (1924—2011) по националности Хрват био је председник савезне владе (СИВ) од 16. март 1989. до 20. децембар 1991. године, а постојали су покушаји да се прикрије да је он дао наредбу о употреби ЈНА у Словенији 27. 6. 1991.” у којој се јавља се као заповедник оружаних снага СФРЈ (и ЈНА). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 89. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 89—90. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 90. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 90—91. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 71,86 и напоменама 166 и 420. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 91—92. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 92. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 91, 94 са напоменом 191. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 93. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 95—96. Брионском декларацијом договорено је и да се врати гранични појас СФРЈ под контролу ЈНА, а јединице и касарне ЈНА деблокирају, а објављена је и сагласност да се ослободе заробљеници. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 94. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 94 у напомени 206. „На граничном прелазу Холмец из Аустрије један камерман направио је видео запис на коме се види убиство војника ЈНА док су се предавали полицији и ТО Словеније и махали белом заставом 28. јун 1991. Сумња се да су тада убијени Горан Малетић из Новог Сада, Зоран Јешић из Сакула код Опова и Антонијо Шимуновић из Јабланице у БиХ. Пред МКСЈ УН Слободан Милошевић је питао Милана Кучана о том убиству. Кучан је прво рекао да се то убиство није догодило, али је после потврдио да су војници ЈНА убијени”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 68 и напомена 1791. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 66—69, 70 и напомена 77. У првој половини фебруара 1991. Туђман је послао писмо, председнику Председништва СФРЈ Борисаву Јовићу, у коме пише: „министар одбране у влади Републике Хрватске генерал-пуковник Мартин Шпегељ у рјешавању питања наоружавања полиције, и њезина резервног састава, извршавао је одлуке хрватске владе, па… може одговарати само влади, предсједнику Републике и Сабору Републике Хрватске.”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 65, 103 са напоменама 54 и 253. Почетком јуна 1991. Милан Мартић је рекао: „Нећемо дозволити ни у једном мјесту САО Крајине ваше [хрватске] полицијске постаје – настављаче и чуваре усташко–фашистичке политике.”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 80, 106, 107-108, 112-114 са напоменом 284. “На подручју општине Вуковар они који су се на попису 1991. изјаснили као Срби и Југословени заједно били су бројнији од Хрвата. Због тога, команданти ЈНА вероватно су мислили да у Вуковару бране жеље његовог становништва да остане у Југославији. За ЈНА борба за Вуковар постала је последња већа битка за Југославију”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 120, 160 са напомена 361. Тадашњи министар иностраних дела Грчке Андонис Самарас рекао је како је уцена из Немачке (то јест тражење да се признају Словенија и Хрватска) помогла разбијање Југославије. Слично томе, Ж. Кутиљеро је говорио да је преурањено признање БиХ, као и раније преурањено признање Хрватске само појачало непопустљивост сукобљених страна. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.

aljazeera.net

balkans.aljazeera.net

Marković, Tomislav. „Milošević, Jović i Kadijević: Crna trojka koja je rasturila Jugoslaviju”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-23.

beograd.org.rs

„www.beograd.rs”. Beograd.org.rs. Приступљено 10. 02. 2013.

books.google.com

Woodward 1995, стр. 176. Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War. Brookings Institution Press. стр. 176. ISBN 978-0-8157-9513-1.
Byrnes 2001, стр. 106. Byrnes, Timothy A. (2001). Transnational Catholicism in Postcommunist Europe. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-1179-8.
Hajdinjak 2002, стр. 9. Hajdinjak, Marko (2002). Smuggling in Southeast Europe: The Yugoslav Wars and the Development of Regional Criminal Networks in the Balkans. CSD. ISBN 978-954-477-099-0.

ceon.rs

scindeks.ceon.rs

Vuković, Slobodan V. (2004). „The role of Vatican in disintegrating of Yugoslavia”. Sociološki pregled (на језику: енглески). 38 (3): 423—443. ISSN 0085-6320. doi:10.5937/socpreg0403423V. Приступљено 12. 3. 2021.

doi.org

Vuković, Slobodan V. (2004). „The role of Vatican in disintegrating of Yugoslavia”. Sociološki pregled (на језику: енглески). 38 (3): 423—443. ISSN 0085-6320. doi:10.5937/socpreg0403423V. Приступљено 12. 3. 2021.

google.ba

books.google.ba

Zimmermann, Warren (2003). Poreklo jedne katastrofe: Jugoslavija i njeni rušitelji (на језику: енглески). Dan Graf. стр. 46. ISBN 978-86-83517-07-7. Приступљено 12. 3. 2021.

google.rs

books.google.rs

Hockenos 2003, стр. 80. Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4158-5.
Parenti 2002, стр. 45. Parenti, Michael (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. London: Verso. ISBN 978-1-85984-776-3.
Merlino, Jacques (1993-01-01). Les vérités yougoslaves ne sont pas toutes bonnes à dire (на језику: француски). Albin Michel (réédition numérique FeniXX). ISBN 978-2-226-34614-8.

guskova.info

Лабан, Драган (19. 9. 2006). „АПИС: Ватикан и Србија”. guskova.info (на језику: српски).

ian.org.rs

„IAN Međunarodna mreža pomoći: Život u posleratnim zajednicama.” (PDF). стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 02. 2013.

index.hr

Piše: nedjelja, 26. 10. 2008. 15:59 (26. 10. 2008). „Protivno zakonima i UN-ovom embargu francuski kontraobavještajci Hrvatskoj prodavali oružje, 26. октобар 2008.”. Index.hr. Приступљено 10. 02. 2013.

novosti.rs

Миша Ристовић, Новости, Приступљено 12. март 2013.

pecat.co.rs

„MILORAD VUČELIĆ Papizam protiv Svetog Save”.

rastko.rs

Petrovic, Marina. „Preface”. The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija. Непознати параметар |colast= игнорисан (помоћ)

rtrs.tv

„Годишњица Кумановског споразума”, РТРС, 9. јун 2012.

rts.rs

„Казне за продају оружја Хрватској, 21. јан 2012.” (на језику: српски). Rts.rs. 21. 01. 2012. Приступљено 10. 02. 2013.

slobodnaevropa.org

„Колико је убијених и прогнаних у југо-ратовима”, Радио Слободна Европа, 6. јануар 2013.

web.archive.org

„IAN Međunarodna mreža pomoći: Život u posleratnim zajednicama.” (PDF). стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 02. 2013.

worldcat.org

Vuković, Slobodan V. (2004). „The role of Vatican in disintegrating of Yugoslavia”. Sociološki pregled (на језику: енглески). 38 (3): 423—443. ISSN 0085-6320. doi:10.5937/socpreg0403423V. Приступљено 12. 3. 2021.