Рат у Босни и Херцеговини (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Рат у Босни и Херцеговини" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

19academia.edu

121^st place

30^th place

8web.archive.org

1^st place

4books.google.com

3^rd place

2^nd place

1bbc.co.uk

8^th place

16^th place

1cbc.ca

115^th place

396^th place

1unhcr.org

1,804^th place

817^th place

1google.rs

low place

48^th place

1rs-icty.org

low place

3,599^th place

1koreni.net

low place

3,776^th place

1rtrs.tv

9,040^th place

38^th place

1iacenter.org

low place

6,730^th place

academia.edu

Логос 2019, стр. 257-260. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 131. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 132. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 130 са напоменама 429 и 430. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 134. Посланици Скупштине српског народа у БиХ усвојили су декларацију о стварању „Републике српског народа Босне и Херцеговине”, која „се налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 134. “Непосредно после проглашења Републике Српске, Бадинтерова комисија наставила је да одбацује правна објашњења Срба о савезном и републичким уставима у СФРЈ из 1974. У Мишљењу бр. 2 објављеном 11. 1. 1992. његова комисија писала је да Срби у Хрватској и БиХ немају право конститутивног (сувереног) народа, него су само етничка мањина”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 138-139 са напоменом 446. Референдум је одржан 29.2. и 1. 3. 1992. На њему су учествовали углавном Хрвати и Муслимани, а врло мало Срба, то јест око 64% лица са правом гласа, а око 99% оних који су изашли на гласање определило се за независност БиХ и излазак из Југославије. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 139-140. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 135-136 са напоменом 464. У Сарајеву Ж. Кутиљеро успео је да убеди Алију Изетбеговића, Радована Караџића и Мату Бобана да парафирају око 01:00, 18.3.1992. такозвани „Лисабонски споразум”, који је предвидео независну БиХ, али подељену на националне кантоне. Изгледало је да ће БиХ избећи грађански рат. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 159-160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6. 4. 1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7. 4. 1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу, али не и Републику Македонију.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 131 са напоменом 434 Погинули су један војник ЈНА и један нападач Лудвиг Павловић (1951–1991), код кога је нађена легитимација (БР:79948) резервног састава полиције Хрватске, то јест био је у МУП-у Хрватске. Као најмлађи учесник оружаног упада усташа у СФРЈ 1972. Павловић је био осуђен на 20 година затвора, али је пуштен је 20.12.1990. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 139. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 198 Сукобе ХВО против муслиманске Армије РБиХ у средњој Босни искористили су Срби и ослободили град Јајце 29. 10. 1992. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 196, 201-202 са напоменом 900. Швеђанин генерал Ларс Ерик Валгрен је био командант УНПРОФОР-а од почетка марта до краја јуна 1993.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 225 Од маја 1994. године као „посредник” у преговорима почела се издвајати такозвана Контакт група, а од јула 1994. њу су чинили министри иностраних послова САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Русије. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 237 Због „слабе видљивости”, само два авиона НАТО-а су око 14:00, 11. 7. 1995. напала Војску РС, али нису успорили њено напредовање. После 17:00, 11. 7. 1995. са војницима РС у Сребреницу су ушли генерали Ратко Младић, Миленко Живановић и Радислав Крстић. 11. 7. 1995. председник Радован Караџић издао је „Одлуку о именовању цивилног комесара за општину Српска Сребреница” са задатком да помогне успостављање реда и спречи вршење кривичних дела. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 257-260. Алија Изетбеговић је признао да је нерадо прихватио ентитет који се зове Република Српска, и додао: „али нисам хтио да се свађам са Американцима око имена и ризикујем да обуставе акције НАТО. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 120, 160 са напоменом 361. Тадашњи министар иностраних дела Грчке Андонис Самарас рекао је како је уцена из Немачке (то јест тражење да се признају Словенија и Хрватска) помогла разбијање Југославије. Слично томе, Жозе Кутиљеро је говорио да је преурањено признање БиХ, као и раније преурањено признање Хрватске само појачало непопустљивост сукобљених страна. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

„Bosnia war dead figure announced”. BBC. 21. 6. 2007. Архивирано из оригинала 09. 04. 2022. г. Приступљено 16. 2. 2013.

books.google.com

Ramet 2010, стр. 130. Ramet, Sabrina P. (2010). Central and Southeast European Politics since 1989. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48750-4.
Finlan 2004, стр. 21 Finlan, Alastair (2004). The Collapse of Yugoslavia, 1991–1999. Osprey Publishing. стр. 21. ISBN 978-1-84176-805-2. ^{[мртва веза]}
Burg & Shoup 1999, стр. 129. Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.
Friedman 2013, стр. 42–43. Friedman, Francine (2013). Bosnia and Herzegovina: A Polity on the Brink. Routledge. стр. 42—43. ISBN 978-1-134-52747-2.

cbc.ca

„Bosnia's dark days – a cameraman reflects on war of 1990s”. CBC. 6. 4. 2012. Архивирано из оригинала 15. 06. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2013.

google.rs

books.google.rs

Bethlehem 1997, стр. 24. Bethlehem, David L. (1997). Weller, Marc, ур. The 'Yugoslav' Crisis in International Law. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46304-1.

iacenter.org

Media deception and the Yugoslav civil war Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. април 2010), Приступљено 1. 4. 2013.

koreni.net

Корени: Убијање Срба у српском Броду Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. октобар 2009), Приступљено 3. 3. 2015.

rs-icty.org

Војиновић, Перко. Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата (PDF) (на језику: српски). стр. 61. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2004. г. Приступљено 12. 5. 2021.

rtrs.tv

„Годишњица страдања Срба у Сијековцу”. РТРС. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 08. 07. 2011.

unhcr.org

„Jolie highlights the continuing suffering of the displaced in Bosnia”. UNHCR. 6. 4. 2010. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2010.

web.archive.org

„Bosnia war dead figure announced”. BBC. 21. 6. 2007. Архивирано из оригинала 09. 04. 2022. г. Приступљено 16. 2. 2013.
„Bosnia's dark days – a cameraman reflects on war of 1990s”. CBC. 6. 4. 2012. Архивирано из оригинала 15. 06. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2013.
„Jolie highlights the continuing suffering of the displaced in Bosnia”. UNHCR. 6. 4. 2010. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2010.
Војиновић, Перко. Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата (PDF) (на језику: српски). стр. 61. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2004. г. Приступљено 12. 5. 2021.
Корени: Убијање Срба у српском Броду Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. октобар 2009), Приступљено 3. 3. 2015.
„Годишњица страдања Срба у Сијековцу”. РТРС. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 08. 07. 2011.
Chronologický přehled událostí v Bosně a Hercegovině v letech 1992-1995, Приступљено 24. 4. 2013.
Media deception and the Yugoslav civil war Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. април 2010), Приступљено 1. 4. 2013.