Логос 2019, стр. 54 и 65 са напоменом 54. У Кометнику, код Подравске Слатине, средином јануара 1991. на скупу Срба који су одавали пошту за 320 Срба које су убиле усташе 14. јануара 1942. академик Јован Рашковић је рекао: „Приговарају вам да ви овде стварате нови Книн. Ако га и стварате нека вам буде на част и славу, Книн неће напасти никаква полиција, или некакве нове СС трупе, које се формирају у Хрватској … Ми смо за мир и заједништво, [али] нико и никада нас више неће водити на кланицу”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 64, 68, 70-71 и напомена 1791. После, 1995. Мартин Шпегељ се хвалио како је отишао у Будимпешту почетком октобра 1990. и да је уговорио куповину 30.000 калашњикова (за 280 немачких марака по калашњикову), али рекао је да је склопио уговор и о куповини 40 противавионских лансера типа „Стрела 2М” за обарање авиона ЈНА, а „Стрела 2М” није било оружје које је могло бити редовно продавано полицији. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 94 и напомена 208. У то време, Туђман није био спреман да нареди општи рат против присталица Југославије и ЈНА до августа 1991. У једном разговору министру одбране Хрватске Мартину Шпегељу крајем јула рекао је:„Знаш ли ти колико је ЈНА јака?... Они нас могу...уништити!”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 80, 106, 107-108, 112-114 са напоменом 284. “На подручју општине Вуковар они који су се на попису 1991. изјаснили као Срби и Југословени заједно били су бројнији од Хрвата. Због тога, команданти ЈНА вероватно су мислили да у Вуковару бране жеље његовог становништва да остане у Југославији. За ЈНА борба за Вуковар постала је последња већа битка за Југославију.”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Zebić, Enis (15. 1. 2018). „Ljudski gubici u ratu u Hrvatskoj: 22.211 osoba” [Human Casualties in the Croatian War: 22,211 Persons]. Radio Free Europe (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 17. 12. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Zebić, Enis (15. 1. 2018). „Ljudski gubici u ratu u Hrvatskoj: 22.211 osoba” [Human Casualties in the Croatian War: 22,211 Persons]. Radio Free Europe (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 17. 12. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)