У књизи Филипа Шафа, Историја хришћанске цркве, књига 3, одељак 79, Време Ускршњих празника пише: „Било је захтевано да се празник ускрснућа свугде слави недељом, и да то никад не буде на датум јеврејског празника Песах, али да увек буде после четрнаестог дана месеца Нисана, у недељу после првог пролећног пуног месеца. Водећи мотив за ово правило је било противљење Јудаизму, који је омаловажио страдање тако што је разапео Господа.“
