Родове Вогнище Рідної Православної Віри —. „Календарь”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г.(језик: руски)
ansobor.ru
Гоменюк Г., Терещенко С., „Русское и украинское неоязычество“, Центр Апологетических Исследований, Русская Православная Церковь. Новосибирская епархия, 2003, (језик: руски)
Дорошенко М., „Славянское неоязычество“, Доклад на секции «Тоталитарные секты и методы противодействия им» XI Рождественских образовательных чтений, Центр религиоведческих исследований священномученика Иринея Лионского, 30.1.2003, (језик: руски)
„Stryjeńska, Zofia (1891—1974)”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2010. г., InfoPoland — Poland in the Classroom, University at Buffalo, State University of New York
Andrej Pleterski,. „„Kačarsko izročilo o tročanu“”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2011. г., Digitalna enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem (језик: словеначки)
Родноверје је заправо назив за етничку религију у општем случају. У грчком језику појму родноверје одговара израз етникос (грч.ἐθνικός), а у руском језику се користи и појам рус.язычество, који потиче од црквенословенскогıảзы́къ (народ, племе, род) и у делима хришћанских аутора означава веру многобожачких религија. У енглеском језику појму родноверје одговарају изрази енгл.ethnic religion и енгл.native faith што је и буквални превод појма родноверје. Пун назив који се користи у документима родноверних група и организација и у радовима посвећеним словенској религији гласи словенско родноверје, нпр. пољ.Rodzimowierstwo słowiańskie. Слично томе постоји германско родноверје, што означава етничку религију германских народа, нпр. Асатру, грчко родноверје, тј. Хеленизмос (грч.Έλληισμὀς, енгл.Hellenismos), пруско родноверје(Prūsiskas Drūwis) или летонско родноверје лет.Dievturība. Организације етничких религија из више европских земаља су 1998. године формирале међународно тело — Европски конгрес етничких религија (енгл.European Congress of Ethnic Religions).[3]
Г. П. Федотов, „Мать-Земля“ в „Стихи духовные (Русская народная вера по духовным стихам)“/ Вступ. ст. Н. И. Толстого; Послесл. С. Е. Никитиной; Подготовка текста и коммент. А. Л. Топоркова, Прогресс, Гнозис, Москва. 1991. ISBN978-5-01-003633-1.
Marek Rau, „Szczep Rogate Serce“. Współczesny ruch neopogański w Europie, Uniwersytet Warszawski — Instytut Stosowanych Nauk Społecznych, Warszawa, 1999. (језик: пољски)
„Jelenk — sveta gora starovercev“, igrano-dokumentarni film, RTV Slovenija, Ljubljana, 2009, 1:45-3:20;19:40-20:25;22:40-23:50;24:10-24:50;(језик: словеначки)
Sterle J., Meško P., „Sveta voda Uročka“, dokumentarni film, TV Slovenija, Ljubljana, 2011, (језик: словеначки)
Andrej Pleterski,. „„Kačarsko izročilo o tročanu“”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2011. г., Digitalna enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem (језик: словеначки)
„Stryjeńska, Zofia (1891—1974)”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2010. г., InfoPoland — Poland in the Classroom, University at Buffalo, State University of New York
Rusanova, I. P.; Русанова, Ирина Петровна. (2007). I︠A︡zycheskie svi︠a︡tilishcha drevnikh slavi︠a︡n. B. A. Timoshchuk, Борис Анисимович. Тимощук, Institut arkheologii, Институт археологии ([2-e izd.] изд.). Moskva: Ladoga-100. ISBN978-5-94494-051-3. OCLC213444710.
