Румунија (Serbian Wikipedia)

Henrique Horta (14. 11. 2022). „The future of Romania in Europe, its relations with Moldova and the continental chessboard with Russia”. blue-europe.eu (на језику: енглески). Blue Europe - The European Think Hub. Архивирано из оригинала 27. 2. 2024. г. Приступљено 26. 2. 2024. „Romania is located in the northern part of the Balkan peninsula, on the western beaches of the Black Sea. […] Minor geographical modifications have been made since [the 19th century], but the majority of what is now modern Romania is made up of Moldavia, Wallachia, and Transylvania. […] Wallachia’s development was influenced by South Europe and the Ottoman Empire because of its proximity to the Balkans. […] The Transylvanian Highlands are connected to Central Europe, where the Catholic religion and Austro-Hungarian influences can still be seen today. […] However, Moldavia has a significant cultural impact, and was impacted by Eastern European elements like the Orthodox religion and the Russian Empire. […] In this context, Romania is seen as being on the outskirts of South, East, and Central Europe. […] Constanza’s deep-water port serves as a geo-economic center connecting the markets of Central and Eastern Europe by road, rail, and air. […] Romania has a fair share of geopolitical goals due to its location at the intersection of Central, East, and South Europe.”

books.google.com

Herodotus 1859, стр. 213–217. Herodotus (1859). The Ancient History of Herodotus By Herodotus. Превод: William Beloe. Derby & Jackson.

bucharestherald.com

„Bucharest Herald Resources & Information”. www.bucharestherald.com. Архивирано из оригинала 12. 5. 2009. г.

business-review.eu

„Romanian students win four medals, two gold, at the European Girls Mathematical Olympiad”. business-review.eu. 16. 4. 2014. Архивирано из оригинала 9. 4. 2015. г.
„Analysis. What to expect from Romania at Rio 2016 Olympic Games”. Business Review (на језику: румунски). 2016-07-26. Приступљено 2021-01-15.

cairn.info

Tanasoiu, Cosmina; Racovita, Mihaela. „Post-Accession (Anti-)Corruption Record in Romania and Bulgaria”. L'Europe en Formation. 364 (2).

carnivoreconservation.org

„Bears. Status Survey and Conservation Action Plan.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2014.
„Canids: Foxes, Wolves, Jackals and Dogs. Status Survey and Conservation Action Plan” (PDF). IUCN/SSC Canid Specialist Group. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2014.

ccel.org

Eutropius (1886). Eutropius, Abridgment of Roman History. Justin, Cornelius Nepos. London: George Bell and Sons. Приступљено 31. 8. 2008.

ceicdata.com

„Romania External Debt 2004–2020 Monthly USD mn CEIC Data”. ceicdata.com. Приступљено 25. 3. 2020.

cia.gov

„Romania”. CIA — The World Factbook. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 31. 8. 2008.

clingendael.org

„A Balancing Act - Strategic Monitor 2018-2019”. Clingendael Institute (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 2023-04-01.

contributors.ro

Kivu, Mircea (2022-08-19). „Un recensământ cu grave probleme”. Contributors. Приступљено 2023-01-13.

countrystudies.us

„Romania - Climate”. countrystudies.us. Приступљено 2021-01-15.
„Romania: Soviet Union and Eastern Europe”. Country Studies.us. Приступљено 31. 8. 2008.
„Middle East policies in Communist Romania”. Country Studies.us. Приступљено 31. 8. 2008.

credinromania.ro

Băzăvan, Adrian (2023-08-20). „România are, de departe, cea mai mare creștere economică din Europa”. Cred în România (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 18. 6. 2024. г. Приступљено 2024-01-29.

defense.gouv.fr

servicehistorique.sga.defense.gouv.fr

„Internet archive” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 06. 2008. г.

denisamorariu.wordpress.com

„Romania, world’s 53rd country in quality of life index « Denisa Morariu”. Denisamorariu.wordpress.com. 8. 1. 2010. Приступљено 8. 11. 2010. ^{[непоуздан извор?]}

dexonline.ro

„dexonline”. dexonline.ro. Приступљено 2021-01-15.

digi24.ro

„30 de ani de Internet în România. Țara noastră rămâne în primele 10 state din lume la viteza de navigare grație rețelelor fixe”. www.digi24.ro (на језику: румунски). 2023-05-17. Архивирано из оригинала 29. 1. 2024. г. Приступљено 2024-01-29.

doi.org

WIPO (2022). Global Innovation Index 2023, 15th Edition (PDF) (на језику: енглески). World Intellectual Property Organization. ISBN 978-92-805-3432-0. doi:10.34667/tind.46596. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 4. 2024. г. Приступљено 2024-04-04.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017-06-01). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. Bioscience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014.
Trinkaus, E.; Milota, S; Rodrigo, R; Mircea, G; Moldovan, O (2003). „Early Modern Human Cranial remains from the Peştera cu Oase”. Journal of Human Evolution. 45 (3): 245—253. ISSN 0047-2484. PMID 14580595. doi:10.1016/j.jhevol.2003.08.003.
Zilhão, João (2006). „Neanderthals and Moderns Mixed and It Matters”. Evolutionary Anthropology. 15: 183—195. doi:10.1002/evan.20110.

ed-u.com

„Romania — Country Background and Profile”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.

edupedu.ro

„Ministrul Educației: Grupa mare la grădiniță devine obligatorie. Altminteri nu mai poți fi înscris la pregătitoare”. EduPedu (на језику: румунски). 10. 5. 2020. Архивирано из оригинала 28. 9. 2020. г.

erols.com

users.erols.com

„Twentieth Century Atlas — World War Two Casualty Statistics”. Users.erols.com. Приступљено 8. 11. 2010.

europarlamentti.info

„EU”. europarlamentti.info.

fightbreak.com

„Adegbuyi: 'I'll show Wilnis why I'm ranked #1 at Heavyweight'”. Fight Site. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 06. 05. 2023.

focus-migration.de

„Romania”. focus-migration.de. Архивирано из оригинала 07. 02. 2009. г. Приступљено 28. 8. 2008.

fordham.edu

The Treaty of Berlin, 1878 — Excerpts on the Balkans. Internet Modern History Sourcebook. Berlin: Fordham University. 1878. Архивирано из оригинала 08. 06. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.

genderomania.ro

„Limited relevants. What feminists can learn from the eastern experience” (PDF). genderomania.ro. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2008. г. Приступљено 25. 8. 2008.

genealogy.ro

„The Magyarization Process”. GenealogyRO Group. Приступљено 31. 8. 2008.

geografija.hr

„Mađari u Transilvaniji”.

gov.ro

ier.gov.ro

Radu Magdin (фебруар 2021). „Middle Powers Realities in the EU amid Great Power Ambitions” (PDF). ier.gov.ro. European Institute of Romania. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 19. 3. 2024.

gpo.gov

permanent.access.gpo.gov

„Romanian Legal system”. CIA Factbook. 2000. Архивирано из оригинала 25. 1. 2008. г. Приступљено 11. 1. 2008.

grida.no

enrin.grida.no

„Flora si fauna salbatica” (на језику: румунски). enrin.grida.no. Архивирано из оригинала 23. 2. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2009.

harbornet.com

Jordanes 551. Jordanes (551). Getica, sive, De Origine Actibusque Gothorum. Constantinople. Приступљено 31. 8. 2008.

harvard.edu

atlas.cid.harvard.edu

„Country & Product Complexity Rankings”. atlas.cid.harvard.edu. The Atlas of Economic Complexity. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2024. → „Romania”. Harvard Kennedy School - Growth Lab. 2022. Приступљено 19. 3. 2024. „Romania is ⁨a high-income country, ranking as the ⁨⁨45th richest economy per capita [in 2021] out of 133 studied. […] Romania ranks as the ⁨⁨19th most complex country in the Economic Complexity Index (ECI) ranking. Compared to a decade prior, ⁨Romania's ⁨economy has become more complex, ⁨improving 9 positions in the ECI ranking. […] Romania is ⁨more complex than expected for its income level.”

history-maps.com

hotnews.ro

„România, premiantă în UE la creștere economică. Dar Galați și Dâmbovița au crescut cu 0,1%, în timp ce Cluj și Timiș cu 4%. Cum stau alte județe- HARTA - HotNews.ro” (на језику: румунски). 2024-08-14. Приступљено 2024-09-02.
„Presa internationala despre alegerile din Romania: Traian Basescu a castigat la limita; Romanii au mici sperante sa se dezghete ajutorul de la FMI — International”. HotNews.ro. Приступљено 8. 11. 2010.

sport.hotnews.ro

„Studiu IRES: Fotbalul, cel mai iubit sport in Romania; Simona Halep, locul patru in clasamentul celor mai mari sportivi romani ai tuturor timpurilor - Fotbal - HotNews.ro”. sport.hotnews.ro (на језику: румунски). 2014-06-13. Приступљено 2021-01-15.
„Studiu IRES: Fotbalul, cel mai iubit sport in Romania; Simona Halep, locul patru in clasamentul celor mai mari sportivi romani ai tuturor timpurilor – Fotbal – HotNews.ro”. sport.hotnews.ro. 13. 6. 2014.

ici.ro

„Cultural aspects”. National Institute for Research & Development in Informatics, Romania. Архивирано из оригинала 7. 3. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.

idea.int

Carothers, Thomas. „Romania: The Political Background” (PDF). Приступљено 31. 8. 2008. „"This seven-year period can be characterized as a gradualistic, often ambiguous transition away from communist rule towards democracy."”

imf.org

„World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (Romania)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Приступљено 16. 4. 2024.

indexmundi.com

„Romania Literacy” (на језику: румунски). indexmundi.com. Приступљено 22. 1. 2019.

insse.ro

„Geography, Meteorology and Environment” (PDF) (на језику: Romanian). Romanian Statistical Yearbook. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2009.

inwent.org

„D+C 2010/03 – Focus – Roos: In Romania and Bulgaria, civil-society organisations are demanding rule of law — Development and Cooperation — International Journal”. Inwent.org. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 8. 11. 2010.

jewishvirtuallibrary.org

„The Virtual Jewish History Tour — Romania”. jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 7. 9. 2009.

jstor.org

Malbone, W. (1944). The Legal Status of the Bukovina and Bessarabia. The American Journal of International Law. 38. American Society of International Law. JSTOR 2192802.

live-romania4u.blogspot.rs

The Beautiful Romania: Sport in Romania

loc.gov

lcweb2.loc.gov

Note: follow the World War II link:
- Bachman, Ronald D., ур. (2005). Romania:World War II (2 изд.). Washington D.C.: Library of Congress.Federal Research Division. OCLC DR205.R613 1990. Приступљено 31. 8. 2008.
- „Romania: Country studies — Chapter 1.7.1 "Petru Groza's Premiership"”. Federal research Division, Library of Congress. Приступљено 31. 8. 2008.

mae.ro

„Foreign Policy Priorities of Romania for 2008” (на језику: румунски). Romanian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.
„Foreign Policy Priorities of Romania for 2008” (на језику: румунски). Romanian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.

mdgmonitor.org

„Tracking the Millennium Development Goal”. MDG Monitor. Приступљено 8. 11. 2010.

msu.ru

hist.msu.ru

„San Stefano Preliminary Treaty” (на језику: руски). 1878. Приступљено 31. 8. 2008.

nato.int

*„7 Invitees - Romania at a glance”. nato.int. NATO. 19. 2. 2004. Архивирано из оригинала 29. 10. 2023. г. Приступљено 28. 2. 2024. „Romania is located in South-East Central Europe, north of the Balkan Peninsula, on the Lower Danube, within and outside the Carpathian arch, bordering on the Black Sea. […] The parallel of 45º north latitude (midway between the Equator and the North Pole) crosses Romania 70 km north of the capital, and the meridian of 25º east longitude (midway between the shore of the Atlantic and the Ural Mountains) passes 90 km west of Bucharest. Romania is situated at the contact of Central Europe with Eastern Europe and the Balkan Peninsula, […] its territory constituting a bridge between Central and Southeastern Europe and the Near East.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- „GDP growth (annual %) - Central Europe and the Baltics”. data.worldbank.org. World Bank. Приступљено 21. 3. 2024.
- „NATO update: NATO welcomes seven new members”. NATO. Приступљено 31. 8. 2008.

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017-06-01). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. Bioscience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014.
Trinkaus, E.; Milota, S; Rodrigo, R; Mircea, G; Moldovan, O (2003). „Early Modern Human Cranial remains from the Peştera cu Oase”. Journal of Human Evolution. 45 (3): 245—253. ISSN 0047-2484. PMID 14580595. doi:10.1016/j.jhevol.2003.08.003.

nytimes.com

query.nytimes.com

Bohlen, Celestine (15. 6. 1990). „Evolution in Europe; Romanian miners invade Bucharest”. The New York Times. Приступљено 31. 8. 2008. „"Responding to an emergency appeal by President Ion Iliescu, thousands of miners from northern Romania descended on the capital city today"”

ong.ro

studint.ong.ro

Gabriel Andreescu; Valentin Stan; Renate Weber (30. 10. 1994). „Romania'S Relations with the Republic of Moldova”. International Studies. Centre for International Studies. Архивирано из оригинала 23. 2. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.

oszk.hu

mek.oszk.hu

Bóna, István (2001). Köpeczi, Béla, ур. „History of Transylvania: II.3. The Kingdom of the Gepids”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. New York: Columbia University Press. Приступљено 31. 8. 2008.
Bóna, István (2001). Köpeczi, Béla, ур. „History of Transylvania: II.4. The Period of the Avar Rule”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. New York: Columbia University Press. Приступљено 31. 8. 2008.
Makkai, László (2001). Köpeczi, Béla, ур. „History of Transylvania: III. Transylvania in the Medieval Hungarian Kingdom (896–1526)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. New York: Columbia University Press. Приступљено 31. 8. 2008.
Köpeczi, Béla, ур. (2001). „History of Transylvania: IV. The First Period of the Principality of Transylvania (1526–1606)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. New York: Columbia University Press. Приступљено 31. 8. 2008.
Várkonyi, Ágnes R. (2001). Köpeczi, Béla, ур. History of Transylvania: VI. The Last Decades of the Independent Principality (1660–1711). Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences. 2. New York: Columbia University Press. Приступљено 31. 8. 2008.

oxfordscholarship.com

Verheijen, Tony (14. 3. 1990). Oxford Scholarship Online: Semi-Presidentialism in Europe. Oxfordscholarship.com. ISBN 9780191599156. Приступљено 29. 8. 2011.

panacomp.net

„Rumunski Karpati”.

parolando.it

„Romanian Translation | Romanian, Italian, English & French translations”. Parolando (на језику: енглески). Приступљено 27. 4. 2020.

peopledaily.com.cn

english.peopledaily.com.cn

„Moldova, Romania open new chapter in bilateral relations”. People's Daily. 29. 4. 2010. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2011.

povijest.hr

„Prvi kralj Rumunjske bio je Nijemac (1881.)”.

presidency.ro

*„Romania”. presidency.ro. Presidential Administration of Romania. Приступљено 26. 2. 2024. „Geographical Facts ― Romania lies in the northern hemisphere, in the south-eastern Central Europe at the junction with Eastern Europe and the Balkan Peninsula and at the crossroad of important routes.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- Jordan, Peter (2005). „Großgliederung Europas nach kulturräumlichen Kriterien” [The large-scale division of Europe according to cultural-spatial criteria]. Europa Regional. Leipzig: Leibniz-Institut für Länderkunde (IfL). 13 (4): 162—173. Архивирано из оригинала 27. 12. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2024 — преко Ständiger Ausschuss für geographische Namen (StAGN).

recensamantromania.ro

„Populaţia rezidentă după religie (Recensământ 2021)”. www.insse.ro (на језику: румунски). INSSE. Архивирано из оригинала 4. 8. 2023. г. Приступљено 2023-09-21.
„Rezultate definitive: Caracteristici etno-culturale demografice”. recensamantromania.ro. INSSE. Приступљено 28. 01. 2024.
https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/06/Tabel-2.03.1-si-Tabel-2.03.2.xlsx. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
„Rezultate definitive: Caracteristici demografice”. recensamantromania.ro. INSSE. Приступљено 12. 06. 2023.

rferl.org

Tomiuc, Eugen (6. 5. 2005). „World War II – 60 Years After: Former Romanian Monarch Remembers Decision To Switch Sides”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2008.

roman-emperors.org

„Assorted Imperial Battle Descriptions”. De Imperatoribus Romanis, An Online Encyclopedia of Roman Emperors. Приступљено 10. 1. 2008.

romania-central.com

„Romania's Infrastructure and International Transport Links”. Romania Central. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. Приступљено 8. 11. 2010.

romania-insider.com

„Report: Romanian diaspora, fifth largest in the world”. Romania Insider. 16. 7. 2019.
„Romania's brains rank first in Europe, 10th in the world after Math Olympiad” (на језику: румунски). romania-insider.com. 16. 7. 2012. Архивирано из оригинала 18. 7. 2012. г.

romaniamare.info

„Statul National Unitar (România Mare 1919—1940)” (на језику: Romanian). ici.ro. Приступљено 31. 8. 2008.

romanopedia.com

„🥇 Rumunija - upoznaj zemlju, narod, kulturu i veru!”. Romanopedia - (на језику: српски). 2022-08-24. Приступљено 2023-11-17.

rri.ro

„Speološki turizam”.

schengenvisainfo.com

„Romania's Schengen Accession in Jeopardy Over Rule of Law”. Schengen Visa Info. 14. 5. 2019.

scj.ro

„Presentation”. High Court of Cassation and Justice -—Romania. Архивирано из оригинала 10. 9. 2012. г. Приступљено 31. 8. 2008.

sites.google.com

„Rumunija”.

sjsu.edu

Watkins, Thayer. „The Economic History of the Western Roman Empire”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008. „"Цар Аурелијан је увидео реалност војне ситуације у Дачији и око 271. године повукао Римске трупе из Дачије остављајући је Готима. Дунав је поново постао северна граница Римског царства у источној Европи."”

sport.ro

„Jo Jo Dan le poate calca pe urme lui Leu, Doroftei, Bute si Diaconu saptamana viitoare: "Sunt crescut in Rahova, asta spune tot"”. Sport.ro.

stagn.de

*„Romania”. presidency.ro. Presidential Administration of Romania. Приступљено 26. 2. 2024. „Geographical Facts ― Romania lies in the northern hemisphere, in the south-eastern Central Europe at the junction with Eastern Europe and the Balkan Peninsula and at the crossroad of important routes.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- Jordan, Peter (2005). „Großgliederung Europas nach kulturräumlichen Kriterien” [The large-scale division of Europe according to cultural-spatial criteria]. Europa Regional. Leipzig: Leibniz-Institut für Länderkunde (IfL). 13 (4): 162—173. Архивирано из оригинала 27. 12. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2024 — преко Ständiger Ausschuss für geographische Namen (StAGN).

state.gov

2009-2017.state.gov

„Background Note: Romania – U.S.-Romanian Relations”. U.S. Department of State.

travelmakertours.com

„The Story of the Romanian Royal Family - a Journey into the Past”. TravelMakerTours.com (на језику: енглески). 2018-01-12. Приступљено 2021-01-15.

u-tokyo.ac.jp

desk.c.u-tokyo.ac.jp

Ihrig, Stefan. „Rediscovering History, Rediscovering Ultimate Truth” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 17. 9. 2008.

undp.org

hdr.undp.org

„Human Development Report 2023/2024” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024.

hdrstats.undp.org

„Human Development Report 2009 — Country Fact Sheets — Romania”. Hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала 01. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2010.

unesco.org

whc.unesco.org

„Danube Delta”. UNESCO's World Heritage Center. Приступљено 9. 1. 2008.

unesco.org

The Romanian Educational Policy in Transition (Извештај). UNESCO. Архивирано из оригинала 2. 10. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.

unibuc.ro

Scurtu, Ioan; Theodora Stănescu-Stanciu; Scurtu, Georgiana Margareta (2002). Istoria Românilor între anii 1918-1940 (на језику: Romanian). University of Bucharest. Архивирано из оригинала 13. 11. 2007. г.

unl.edu

„IMO team record”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г. Приступљено 5. 3. 2008.

unrv.com

„Dacia-Province of the Roman Empire”. United Nations of Roma Victor. Приступљено 10. 1. 2008. „"било је нађено у огромним количинама на Западним Карпатима. После Трајанових освајања, он је донео у Рим преко 165 тона злата и 330 тона сребра."”

uzh.ch

zora.uzh.ch

„Zora.uzh.ch” (PDF).

vlachophiles.net

Ghyka, Matila (1841). „A Documented Chronology of Roumanian History”. Oxford: B. H. Blackwell Ltd. Архивирано из оригинала 25. 1. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2008.

washington.edu

faculty.washington.edu

Constantine VII, Porphyrogenitus (950). Constantine Porphyrogenitus De Administrando Imperio. Constantinople. Приступљено 31. 8. 2008.

web.archive.org

„Populaţia rezidentă după religie (Recensământ 2021)”. www.insse.ro (на језику: румунски). INSSE. Архивирано из оригинала 4. 8. 2023. г. Приступљено 2023-09-21.
„Human Development Report 2023/2024” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024.
*„Romania”. presidency.ro. Presidential Administration of Romania. Приступљено 26. 2. 2024. „Geographical Facts ― Romania lies in the northern hemisphere, in the south-eastern Central Europe at the junction with Eastern Europe and the Balkan Peninsula and at the crossroad of important routes.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- Jordan, Peter (2005). „Großgliederung Europas nach kulturräumlichen Kriterien” [The large-scale division of Europe according to cultural-spatial criteria]. Europa Regional. Leipzig: Leibniz-Institut für Länderkunde (IfL). 13 (4): 162—173. Архивирано из оригинала 27. 12. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2024 — преко Ständiger Ausschuss für geographische Namen (StAGN).
- *„7 Invitees - Romania at a glance”. nato.int. NATO. 19. 2. 2004. Архивирано из оригинала 29. 10. 2023. г. Приступљено 28. 2. 2024. „Romania is located in South-East Central Europe, north of the Balkan Peninsula, on the Lower Danube, within and outside the Carpathian arch, bordering on the Black Sea. […] The parallel of 45º north latitude (midway between the Equator and the North Pole) crosses Romania 70 km north of the capital, and the meridian of 25º east longitude (midway between the shore of the Atlantic and the Ural Mountains) passes 90 km west of Bucharest. Romania is situated at the contact of Central Europe with Eastern Europe and the Balkan Peninsula, […] its territory constituting a bridge between Central and Southeastern Europe and the Near East.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  - „GDP growth (annual %) - Central Europe and the Baltics”. data.worldbank.org. World Bank. Приступљено 21. 3. 2024.
  - Henrique Horta (14. 11. 2022). „The future of Romania in Europe, its relations with Moldova and the continental chessboard with Russia”. blue-europe.eu (на језику: енглески). Blue Europe - The European Think Hub. Архивирано из оригинала 27. 2. 2024. г. Приступљено 26. 2. 2024. „Romania is located in the northern part of the Balkan peninsula, on the western beaches of the Black Sea. […] Minor geographical modifications have been made since [the 19th century], but the majority of what is now modern Romania is made up of Moldavia, Wallachia, and Transylvania. […] Wallachia’s development was influenced by South Europe and the Ottoman Empire because of its proximity to the Balkans. […] The Transylvanian Highlands are connected to Central Europe, where the Catholic religion and Austro-Hungarian influences can still be seen today. […] However, Moldavia has a significant cultural impact, and was impacted by Eastern European elements like the Orthodox religion and the Russian Empire. […] In this context, Romania is seen as being on the outskirts of South, East, and Central Europe. […] Constanza’s deep-water port serves as a geo-economic center connecting the markets of Central and Eastern Europe by road, rail, and air. […] Romania has a fair share of geopolitical goals due to its location at the intersection of Central, East, and South Europe.”
  - „Romania Geography”. aboutromania.com. Архивирано из оригинала 28. 3. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2015.
  - „Country & Product Complexity Rankings”. atlas.cid.harvard.edu. The Atlas of Economic Complexity. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2024. → „Romania”. Harvard Kennedy School - Growth Lab. 2022. Приступљено 19. 3. 2024. „Romania is ⁨a high-income country, ranking as the ⁨⁨45th richest economy per capita [in 2021] out of 133 studied. […] Romania ranks as the ⁨⁨19th most complex country in the Economic Complexity Index (ECI) ranking. Compared to a decade prior, ⁨Romania's ⁨economy has become more complex, ⁨improving 9 positions in the ECI ranking. […] Romania is ⁨more complex than expected for its income level.”
  - Radu Magdin (фебруар 2021). „Middle Powers Realities in the EU amid Great Power Ambitions” (PDF). ier.gov.ro. European Institute of Romania. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 19. 3. 2024.
  - „A Balancing Act - Strategic Monitor 2018-2019”. Clingendael Institute (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 2023-04-01.
  - WIPO (2022). Global Innovation Index 2023, 15th Edition (PDF) (на језику: енглески). World Intellectual Property Organization. ISBN 978-92-805-3432-0. doi:10.34667/tind.46596. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 4. 2024. г. Приступљено 2024-04-04.
  - Băzăvan, Adrian (2023-08-20). „România are, de departe, cea mai mare creștere economică din Europa”. Cred în România (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 18. 6. 2024. г. Приступљено 2024-01-29.
  - „30 de ani de Internet în România. Țara noastră rămâne în primele 10 state din lume la viteza de navigare grație rețelelor fixe”. www.digi24.ro (на језику: румунски). 2023-05-17. Архивирано из оригинала 29. 1. 2024. г. Приступљено 2024-01-29.
  - „Geography, Meteorology and Environment” (PDF) (на језику: Romanian). Romanian Statistical Yearbook. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2009.
  - „Romania's Biodiversity”. web.archive.org. 2008-02-10. Архивирано из оригинала 10. 02. 2008. г. Приступљено 2021-01-15.
  - „Flora si fauna salbatica” (на језику: румунски). enrin.grida.no. Архивирано из оригинала 23. 2. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2009.
  - „EarthTrends: Biodiversity and Protected Areas – Romania” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 9. 2007. г. Приступљено 10. 1. 2008.
  - „Bears. Status Survey and Conservation Action Plan.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2014.
  - „Canids: Foxes, Wolves, Jackals and Dogs. Status Survey and Conservation Action Plan” (PDF). IUCN/SSC Canid Specialist Group. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2014.
  - „Danube Delta - UNESCO World Heritage Centre”. web.archive.org. 2008-01-27. Архивирано из оригинала 27. 01. 2008. г. Приступљено 2021-01-15.
  - „Clima Romaniei | Site-ul Administratiei Nationale de Meteorologie”. web.archive.org. 2016-01-22. Архивирано из оригинала 22. 01. 2016. г. Приступљено 2021-01-15.
  - Watkins, Thayer. „The Economic History of the Western Roman Empire”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008. „"Цар Аурелијан је увидео реалност војне ситуације у Дачији и око 271. године повукао Римске трупе из Дачије остављајући је Готима. Дунав је поново постао северна граница Римског царства у источној Европи."”
  - Ghyka, Matila (1841). „A Documented Chronology of Roumanian History”. Oxford: B. H. Blackwell Ltd. Архивирано из оригинала 25. 1. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - The Treaty of Berlin, 1878 — Excerpts on the Balkans. Internet Modern History Sourcebook. Berlin: Fordham University. 1878. Архивирано из оригинала 08. 06. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - Scurtu, Ioan; Theodora Stănescu-Stanciu; Scurtu, Georgiana Margareta (2002). Istoria Românilor între anii 1918-1940 (на језику: Romanian). University of Bucharest. Архивирано из оригинала 13. 11. 2007. г.
  - Tomiuc, Eugen (6. 5. 2005). „World War II – 60 Years After: Former Romanian Monarch Remembers Decision To Switch Sides”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - „Romania”. CIA — The World Factbook. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - „Romania — Country Background and Profile”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - „Internet archive” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 06. 2008. г.
  - „Romania”. focus-migration.de. Архивирано из оригинала 07. 02. 2009. г. Приступљено 28. 8. 2008.
  - „Human Development Report 2009 — Country Fact Sheets — Romania”. Hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала 01. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2010.
  - „Romania's Infrastructure and International Transport Links”. Romania Central. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. Приступљено 8. 11. 2010.
  - „D+C 2010/03 – Focus – Roos: In Romania and Bulgaria, civil-society organisations are demanding rule of law — Development and Cooperation — International Journal”. Inwent.org. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 8. 11. 2010.
  - „Se schimbă sistemul de vot. Deputații au adoptat noua Lege Electorală propusă de USL”. Antena3.ro. Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012.
  - „Romanian Legal system”. CIA Factbook. 2000. Архивирано из оригинала 25. 1. 2008. г. Приступљено 11. 1. 2008.
  - „Understanding the WTO – members”. WTO. Архивирано из оригинала 29. 12. 2009. г. Приступљено 29. 8. 2011.
  - „Foreign Policy Priorities of Romania for 2008” (на језику: румунски). Romanian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.
  - „Bucharest Herald Resources & Information”. www.bucharestherald.com. Архивирано из оригинала 12. 5. 2009. г.
  - „Foreign Policy Priorities of Romania for 2008” (на језику: румунски). Romanian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.
  - Gabriel Andreescu; Valentin Stan; Renate Weber (30. 10. 1994). „Romania'S Relations with the Republic of Moldova”. International Studies. Centre for International Studies. Архивирано из оригинала 23. 2. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - Ihrig, Stefan. „Rediscovering History, Rediscovering Ultimate Truth” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 17. 9. 2008.
  - „Moldova, Romania open new chapter in bilateral relations”. People's Daily. 29. 4. 2010. Архивирано из оригинала 18. 5. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2011.
  - „Geografia Romaniei | Descopera Romania | Romanian Geography | Geography of Romania”. web.archive.org. 2009-02-19. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. Приступљено 2021-01-15.
  - „Country/Economy Profiles: Romania, Page 329 Travel&Tourism” (PDF). World Economic Forum. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 4. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2017.
  - „Worldbank Tourism in Romania”. worldbank.org. Архивирано из оригинала 25. 8. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2017.
  - The Romanian Educational Policy in Transition (Извештај). UNESCO. Архивирано из оригинала 2. 10. 2008. г. Приступљено 31. 8. 2008.
  - „14 ani de școală obligatoriu începând din toamnă! Reguli pentru înscrierea la clasa pregătitoare”. BitTV.Info (на језику: румунски). 4. 7. 2020. Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г.
  - „Ministrul Educației: Grupa mare la grădiniță devine obligatorie. Altminteri nu mai poți fi înscris la pregătitoare”. EduPedu (на језику: румунски). 10. 5. 2020. Архивирано из оригинала 28. 9. 2020. г.
  - „Limited relevants. What feminists can learn from the eastern experience” (PDF). genderomania.ro. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2008. г. Приступљено 25. 8. 2008.
  - „IMO team record”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г. Приступљено 5. 3. 2008.
  - „Romania's brains rank first in Europe, 10th in the world after Math Olympiad” (на језику: румунски). romania-insider.com. 16. 7. 2012. Архивирано из оригинала 18. 7. 2012. г.
  - „Romanian students win four medals, two gold, at the European Girls Mathematical Olympiad”. business-review.eu. 16. 4. 2014. Архивирано из оригинала 9. 4. 2015. г.
  - „Romanian students win 32 medals at SEEMOUS International Mathematical Olympiad”. AGERPRES. 11. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г.
  - „Cultural aspects”. National Institute for Research & Development in Informatics, Romania. Архивирано из оригинала 7. 3. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2008.
  - „Adegbuyi: 'I'll show Wilnis why I'm ranked #1 at Heavyweight'”. Fight Site. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 06. 05. 2023.

webcitation.org

Hilberg, Raul (2004). „Executive Summary: Historical Findings and Recommendations” (PDF). Yad Vashem. International Commission on the Holocaust in Romania. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2010. г. Приступљено 31. 8. 2008. „“no country, besides Germany, was involved in massacres of Jews on such a scale.””

weforum.org

www3.weforum.org

„Country/Economy Profiles: Romania, Page 329 Travel&Tourism” (PDF). World Economic Forum. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 4. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2017.

wipo.int

WIPO (2022). Global Innovation Index 2023, 15th Edition (PDF) (на језику: енглески). World Intellectual Property Organization. ISBN 978-92-805-3432-0. doi:10.34667/tind.46596. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 4. 2024. г. Приступљено 2024-04-04.

worldbank.org

data.worldbank.org

*„7 Invitees - Romania at a glance”. nato.int. NATO. 19. 2. 2004. Архивирано из оригинала 29. 10. 2023. г. Приступљено 28. 2. 2024. „Romania is located in South-East Central Europe, north of the Balkan Peninsula, on the Lower Danube, within and outside the Carpathian arch, bordering on the Black Sea. […] The parallel of 45º north latitude (midway between the Equator and the North Pole) crosses Romania 70 km north of the capital, and the meridian of 25º east longitude (midway between the shore of the Atlantic and the Ural Mountains) passes 90 km west of Bucharest. Romania is situated at the contact of Central Europe with Eastern Europe and the Balkan Peninsula, […] its territory constituting a bridge between Central and Southeastern Europe and the Near East.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- „GDP growth (annual %) - Central Europe and the Baltics”. data.worldbank.org. World Bank. Приступљено 21. 3. 2024.
- „Worldbank Tourism in Romania”. worldbank.org. Архивирано из оригинала 25. 8. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2017.

worldcat.org

Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017-06-01). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. Bioscience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014.
Trinkaus, E.; Milota, S; Rodrigo, R; Mircea, G; Moldovan, O (2003). „Early Modern Human Cranial remains from the Peştera cu Oase”. Journal of Human Evolution. 45 (3): 245—253. ISSN 0047-2484. PMID 14580595. doi:10.1016/j.jhevol.2003.08.003.
Note: follow the World War II link:
- Bachman, Ronald D., ур. (2005). Romania:World War II (2 изд.). Washington D.C.: Library of Congress.Federal Research Division. OCLC DR205.R613 1990. Приступљено 31. 8. 2008.

wri.org

earthtrends.wri.org

„EarthTrends: Biodiversity and Protected Areas – Romania” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 9. 2007. г. Приступљено 10. 1. 2008.

wto.org

„Understanding the WTO – members”. WTO. Архивирано из оригинала 29. 12. 2009. г. Приступљено 29. 8. 2011.

yad-vashem.org.il

Hilberg, Raul (2004). „Executive Summary: Historical Findings and Recommendations” (PDF). Yad Vashem. International Commission on the Holocaust in Romania. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2010. г. Приступљено 31. 8. 2008. „“no country, besides Germany, was involved in massacres of Jews on such a scale.””