Самоубиство (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Самоубиство" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

23doi.org

2^nd place

4^th place

18who.int

195^th place

154^th place

13nih.gov

4^th place

8^th place

6semanticscholar.org

11^th place

23^rd place

6worldcat.org

5^th place

12^th place

5elsevier.com

610^th place

653^rd place

4web.archive.org

1^st place

3archive.org

6^th place

5^th place

2tandfonline.com

507^th place

889^th place

2blic.rs

1,561^st place

9^th place

2medscape.com

719^th place

468^th place

1nejm.org

2,374^th place

2,649^th place

1hogrefe.com

low place

1bg.ac.rs

9,867^th place

42^nd place

1md-medicaldata.com

low place

1bbc.co.uk

8^th place

16^th place

1guardian.co.uk

197^th place

164^th place

1who.dk

low place

1cdc.gov

218^th place

138^th place

1medicalnewstoday.com

3,011^th place

1,961^st place

1webmd.com

1,169^th place

914^th place

1minzdravlja.info

low place

1espreso.rs

low place

109^th place

1goeshow.com

low place

1politika.rs

1,965^th place

11^th place

1msb.se

low place

1healthline.com

3,733^rd place

783^rd place

1ama-assn.org

3,257^th place

1,641^st place

1psychiatryonline.org

4,032^nd place

2,550^th place

1suicide.org

low place

1suicidepreventionlifeline.org

low place

ama-assn.org

archpsyc.ama-assn.org

(језик: енглески) „Rates of Suicidal Behavior and Psychiatric Disorders by Sexual Orientation, Archives of General Psychiatry Vol. 56 No. 10, October 1999”. Приступљено 11. 4. 2013.

archive.org

Teasdale TW, Engberg AW (2001). „Suicide after traumatic brain injury: a population study”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 71 (4): 436—40. PMC 1763534 . PMID 11561024. doi:10.1136/jnnp.71.4.436.
Caldwell CB, Gottesman II (1990). „Schizophrenics kill themselves too: a review of risk factors for suicide”. Schizophr Bull. 16 (4): 571—89. PMID 2077636. doi:10.1093/schbul/16.4.571.
Dalby JT, Williams RJ (1989). Depression in schizophrenics. New York: Plenum Press. ISBN 978-0-306-43240-8.

bbc.co.uk

Holt, Gerry. „When suicide was illegal”. Приступљено 11. 8. 2011. . BBC News. 3 August 2011..

bg.ac.rs

rfasper.fasper.bg.ac.rs

Jugović, A. Socijalno-demografska i etiološka obeležja suicida u savremenom društvu. Jugović, A. (2011). „Socijalno-demografska i etiološka obeležja suicida u savremenom društvu” (PDF). Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 10 (3): 529—546. ISSN 1452-7367.

blic.rs

Nemačka manekenka se ubila zbog "hejtera" na Internetu Vest preuzeta sa: „Blic on line (11/4/2012)”. Приступљено 24. 4. 2013.
K., D. (8. 9. 2016). „Zašto se najviše samoubistava u Beogradu izvrši baš SKOKOM SA MOSTA”. www.blic.rs 9.8.2016. Приступљено 10. 5. 2018.

cdc.gov

National Center for Health Statistics (NCHS). FastStats: self-inflicted Injury/suicide. Available at [2] Accessed May 2, 2011.

doi.org

Stack, Steven; Wasserman, Ira (2005). „Race and Method of Suicide: Culture and Opportunity”. Archives of Suicide Research. 9 (1): 57—68. PMID 16040580. S2CID 34119701. doi:10.1080/13811110590512949.
DeCou, Christopher R.; Comtois, Katherine Anne; Landes, Sara J. (2019). „Dialectical Behavior Therapy Is Effective for the Treatment of Suicidal Behavior: A Meta-Analysis”. Behavior Therapy (на језику: енглески). 50 (1): 60—72. doi:10.1016/j.beth.2018.03.009.
Zalsman, Gil; Hawton, Keith; Wasserman, Danuta; van Heeringen, Kees; Arensman, Ella; Sarchiapone, Marco; Carli, Vladimir; Höschl, Cyril; Barzilay, Ran (2016). „Suicide prevention strategies revisited: 10-year systematic review”. The Lancet Psychiatry (на језику: енглески). 3 (7): 646—659. doi:10.1016/S2215-0366(16)30030-X.
Yip, Paul SF; Caine, Eric; Yousuf, Saman; Chang, Shu-Sen; Wu, Kevin Chien-Chang; Chen, Ying-Yeh (2012). „Means restriction for suicide prevention”. The Lancet (на језику: енглески). 379 (9834): 2393—2399. doi:10.1016/S0140-6736(12)60521-2.
Wang, Haidong; Naghavi, Mohsen; Allen, Christine; Barber, Ryan M; Bhutta, Zulfiqar A; Carter, Austin; Casey, Daniel C; Charlson, Fiona J; Chen, Alan Zian (2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet (на језику: енглески). 388 (10053): 1459—1544. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1.
Hawton, Keith; van Heeringen, Kees (2009). „Suicide”. The Lancet (на језику: енглески). 373 (9672): 1372—1381. doi:10.1016/S0140-6736(09)60372-X.
Fazel, Seena; Runeson, Bo (2020-01-16). Ropper, Allan H., ур. „Suicide”. New England Journal of Medicine (на језику: енглески). 382 (3): 266—274. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/NEJMra1902944.
Bertolote, José M; Fleischmann, Alexandra (2002). „Suicide rates in China”. The Lancet. 359 (9325): 2274. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(02)09268-1.
Brooks, Jessica; Gitlin, David (2019-02-28). „The Suicidal Patient”. DeckerMed Emergency Medicine. doi:10.2310/em.4373.
Lester, David (2006). „Suicide and Islam”. Archives of Suicide Research (на језику: енглески). 10 (1): 77—97. ISSN 1381-1118. doi:10.1080/13811110500318489.
Aggarwal, Neil (2009). „Rethinking Suicide Bombing”. Crisis (на језику: енглески). 30 (2): 94—97. ISSN 0227-5910. doi:10.1027/0227-5910.30.2.94.
Russell, Noyes (1968). „The Taboo of Suicide”. Psychiatry (на језику: енглески). 31 (2): 173—183. ISSN 0033-2747. doi:10.1080/00332747.1968.11023545.
Jenkins, R.; Kovess, V. (2002). „Evaluation of suicide prevention: A European approach”. International Review of Psychiatry. 14 (1): 34—41. S2CID 145771444. doi:10.1080/09540260120114041. .
Voracek M (јун 2006). „Suicide rate and skin color”. Percept mot Skills. 102 (3): 836—8. PMID 16916163. S2CID 10186988. doi:10.2466/pms.102.3.836-838.
Teasdale TW, Engberg AW (2001). „Suicide after traumatic brain injury: a population study”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 71 (4): 436—40. PMC 1763534 . PMID 11561024. doi:10.1136/jnnp.71.4.436.
Simpson G, Tate R (2007). „Suicidality in people surviving a traumatic brain injury: prevalence, risk factors and implications for clinical management”. Brain Inj. 21 (13–14): 1335—51. PMID 18066936. S2CID 24562104. doi:10.1080/02699050701785542.
Ustün, T. B.; Ayuso-Mateos, J. L.; Chatterji, S.; Mathers, C.; Murray, C. J. (2004). „Global burden of depressive disorders in the year 2000”. Brit J Psychiat. 184 (5): 386—92. PMID 15123501. S2CID 5023098. doi:10.1192/bjp.184.5.386. .
Ryan, Caitlin; Huebner, David; Diaz, Rafael M.; Sanchez, Jorge (2009). „Family Rejection as a Predictor of Negative Health Outcomes in White and Latino Lesbian, Gay, and Bisexual Young Adults”. Pediatrics. 123 (1): 346—352. PMID 19117902. S2CID 33361972. doi:10.1542/peds.2007-3524.
Palmer BA, Pankratz VS, Bostwick JM (2005). „The lifetime risk of suicide in schizophrenia: a reexamination”. Archives of General Psychiatry. 62 (3): 247—53. PMID 15753237. doi:10.1001/archpsyc.62.3.247.
Radomsky ED, Haas GL, Mann JJ, Sweeney JA (1. 10. 1999). „Suicidal behavior in patients with schizophrenia and other psychotic disorders”. American Journal of Psychiatry. 156 (10): 1590—5. PMID 10518171. doi:10.1176/ajp.156.10.1590. Приступљено 4. 7. 2008.
Caldwell CB, Gottesman II (1990). „Schizophrenics kill themselves too: a review of risk factors for suicide”. Schizophr Bull. 16 (4): 571—89. PMID 2077636. doi:10.1093/schbul/16.4.571.

dx.doi.org

Bertolote, José M; Fleischmann, Alexandra (2002). „Suicide rates in China”. The Lancet. 359 (9325): 2274. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(02)09268-1.
Brooks, Jessica; Gitlin, David (2019-02-28). „The Suicidal Patient”. DeckerMed Emergency Medicine. doi:10.2310/em.4373.

elsevier.com

linkinghub.elsevier.com

DeCou, Christopher R.; Comtois, Katherine Anne; Landes, Sara J. (2019). „Dialectical Behavior Therapy Is Effective for the Treatment of Suicidal Behavior: A Meta-Analysis”. Behavior Therapy (на језику: енглески). 50 (1): 60—72. doi:10.1016/j.beth.2018.03.009.
Zalsman, Gil; Hawton, Keith; Wasserman, Danuta; van Heeringen, Kees; Arensman, Ella; Sarchiapone, Marco; Carli, Vladimir; Höschl, Cyril; Barzilay, Ran (2016). „Suicide prevention strategies revisited: 10-year systematic review”. The Lancet Psychiatry (на језику: енглески). 3 (7): 646—659. doi:10.1016/S2215-0366(16)30030-X.
Yip, Paul SF; Caine, Eric; Yousuf, Saman; Chang, Shu-Sen; Wu, Kevin Chien-Chang; Chen, Ying-Yeh (2012). „Means restriction for suicide prevention”. The Lancet (на језику: енглески). 379 (9834): 2393—2399. doi:10.1016/S0140-6736(12)60521-2.
Wang, Haidong; Naghavi, Mohsen; Allen, Christine; Barber, Ryan M; Bhutta, Zulfiqar A; Carter, Austin; Casey, Daniel C; Charlson, Fiona J; Chen, Alan Zian (2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. The Lancet (на језику: енглески). 388 (10053): 1459—1544. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1.
Hawton, Keith; van Heeringen, Kees (2009). „Suicide”. The Lancet (на језику: енглески). 373 (9672): 1372—1381. doi:10.1016/S0140-6736(09)60372-X.

espreso.rs

{{cite web|author= |url=https://www.espreso.rs/vesti/hronika/225809/decak-od-9-godina-stavio-sebi-omcu-oko-vrata-i-obesio-se-u-dedinoj-supi-ogromna-tragedija-trese-srbiju] |title= |date= |website= |publisher= |access-date=19. 4. 2018.

goeshow.com

s7.goeshow.com

American Psychiatric Association (APA) 2018. Abstract 1-227, presented May 5, 2018.

guardian.co.uk

„Guardian & Observer style guide”. Guardian website. The Guardian. 4. 5. 2021. Приступљено 29. 11. 2011.

healthline.com

„What You Should Know About Suicide”. Healthline (на језику: енглески). 2012-06-14. Приступљено 2021-02-03.

hogrefe.com

econtent.hogrefe.com

Aggarwal, Neil (2009). „Rethinking Suicide Bombing”. Crisis (на језику: енглески). 30 (2): 94—97. ISSN 0227-5910. doi:10.1027/0227-5910.30.2.94.

md-medicaldata.com

Jovan Bukelić, Autoagresivnost, MD Medicinska revija God I Broj 2 septembar 2009. „Aktuelne teme” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.

medicalnewstoday.com

„Suicides Rose By 80% In US Army, 2004-2008”. Приступљено 24. 4. 2013.

medscape.com

Anderson, Pauline. „Physicians Experience Highest Suicide Rate of Any Profession”. Medscape Medical News, May 07, 2018. Приступљено 31. 5. 2018.

emedicine.medscape.com

(језик: енглески) Stephen Soreff, Suicide Differential Diagnoses In: Suicide„WebMD”. Приступљено 24. 4. 2013.

minzdravlja.info

Незаразне болести – највећи јавноздравствени проблем, Самоубиства. У: ЗДРАВЉЕ СТАНОВНИКА СРБИЈЕ – аналитичка студија 1997–2007. ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”, Београд (2008), pp. 100–103 [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012), Приступљено 24. 4. 2013.

msb.se

Suicid och samhällsekonomiska kostnader, 2004 Räddningsverket, Karlstad Nationellt centrum för erfarenhetsåterföring från olyckor, Karlskoga „NCO/Räddningsverket” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2011. г. Приступљено 24. 4. 2013.

nejm.org

Fazel, Seena; Runeson, Bo (2020-01-16). Ropper, Allan H., ур. „Suicide”. New England Journal of Medicine (на језику: енглески). 382 (3): 266—274. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/NEJMra1902944.

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Stack, Steven; Wasserman, Ira (2005). „Race and Method of Suicide: Culture and Opportunity”. Archives of Suicide Research. 9 (1): 57—68. PMID 16040580. S2CID 34119701. doi:10.1080/13811110590512949.
Voracek M (јун 2006). „Suicide rate and skin color”. Percept mot Skills. 102 (3): 836—8. PMID 16916163. S2CID 10186988. doi:10.2466/pms.102.3.836-838.
Teasdale TW, Engberg AW (2001). „Suicide after traumatic brain injury: a population study”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 71 (4): 436—40. PMC 1763534 . PMID 11561024. doi:10.1136/jnnp.71.4.436.
Simpson G, Tate R (2007). „Suicidality in people surviving a traumatic brain injury: prevalence, risk factors and implications for clinical management”. Brain Inj. 21 (13–14): 1335—51. PMID 18066936. S2CID 24562104. doi:10.1080/02699050701785542.
Ustün, T. B.; Ayuso-Mateos, J. L.; Chatterji, S.; Mathers, C.; Murray, C. J. (2004). „Global burden of depressive disorders in the year 2000”. Brit J Psychiat. 184 (5): 386—92. PMID 15123501. S2CID 5023098. doi:10.1192/bjp.184.5.386. .
Ryan, Caitlin; Huebner, David; Diaz, Rafael M.; Sanchez, Jorge (2009). „Family Rejection as a Predictor of Negative Health Outcomes in White and Latino Lesbian, Gay, and Bisexual Young Adults”. Pediatrics. 123 (1): 346—352. PMID 19117902. S2CID 33361972. doi:10.1542/peds.2007-3524.
Pusztai, A.; Bugán, A. (2005). „Analysis of suicide notes form persons committing completed suicides”. Psychiatr Hung. 20 (4): 271—80. PMID 16462004.
Palmer BA, Pankratz VS, Bostwick JM (2005). „The lifetime risk of suicide in schizophrenia: a reexamination”. Archives of General Psychiatry. 62 (3): 247—53. PMID 15753237. doi:10.1001/archpsyc.62.3.247.
Radomsky ED, Haas GL, Mann JJ, Sweeney JA (1. 10. 1999). „Suicidal behavior in patients with schizophrenia and other psychotic disorders”. American Journal of Psychiatry. 156 (10): 1590—5. PMID 10518171. doi:10.1176/ajp.156.10.1590. Приступљено 4. 7. 2008.
Caldwell CB, Gottesman II (1990). „Schizophrenics kill themselves too: a review of risk factors for suicide”. Schizophr Bull. 16 (4): 571—89. PMID 2077636. doi:10.1093/schbul/16.4.571.

nimh.nih.gov

„NIMH » Suicide”. www.nimh.nih.gov. Приступљено 2021-02-03.
National Institute of Mental Health. Suicide in the U.S.: Statistics and Prevention. Accessed May 2, 2011. Available at [1]^{[мртва веза]}, Приступљено 24. 4. 2013.
National Institute of Mental Health. Leading Causes of Death Ages 1 – 85+ in the U.S. National Institute of Mental Health. Available at [3]^{[мртва веза]} Accessed June 22, 2011.

politika.rs

„Uskoro nacionalna strategija za prevenciju samoubistava”. Приступљено 24. 4. 2013.

psychiatryonline.org

ajp.psychiatryonline.org

Radomsky ED, Haas GL, Mann JJ, Sweeney JA (1. 10. 1999). „Suicidal behavior in patients with schizophrenia and other psychotic disorders”. American Journal of Psychiatry. 156 (10): 1590—5. PMID 10518171. doi:10.1176/ajp.156.10.1590. Приступљено 4. 7. 2008.

semanticscholar.org

api.semanticscholar.org

Stack, Steven; Wasserman, Ira (2005). „Race and Method of Suicide: Culture and Opportunity”. Archives of Suicide Research. 9 (1): 57—68. PMID 16040580. S2CID 34119701. doi:10.1080/13811110590512949.
Jenkins, R.; Kovess, V. (2002). „Evaluation of suicide prevention: A European approach”. International Review of Psychiatry. 14 (1): 34—41. S2CID 145771444. doi:10.1080/09540260120114041. .
Voracek M (јун 2006). „Suicide rate and skin color”. Percept mot Skills. 102 (3): 836—8. PMID 16916163. S2CID 10186988. doi:10.2466/pms.102.3.836-838.
Simpson G, Tate R (2007). „Suicidality in people surviving a traumatic brain injury: prevalence, risk factors and implications for clinical management”. Brain Inj. 21 (13–14): 1335—51. PMID 18066936. S2CID 24562104. doi:10.1080/02699050701785542.
Ustün, T. B.; Ayuso-Mateos, J. L.; Chatterji, S.; Mathers, C.; Murray, C. J. (2004). „Global burden of depressive disorders in the year 2000”. Brit J Psychiat. 184 (5): 386—92. PMID 15123501. S2CID 5023098. doi:10.1192/bjp.184.5.386. .
Ryan, Caitlin; Huebner, David; Diaz, Rafael M.; Sanchez, Jorge (2009). „Family Rejection as a Predictor of Negative Health Outcomes in White and Latino Lesbian, Gay, and Bisexual Young Adults”. Pediatrics. 123 (1): 346—352. PMID 19117902. S2CID 33361972. doi:10.1542/peds.2007-3524.

suicide.org

„Serbia Suicide Hotlines - Suicide.org! Serbia Suicide Hotlines, Serbia Suicide Hotlines, Serbia Suicide Hotlines, Serbia Suicide Hotlines!”. www.suicide.org. Приступљено 2021-02-03.

suicidepreventionlifeline.org

„We Can All Prevent Suicide”. Тhe National Suicide Prevention Lifeline is funded by the federal Substance Abuse and Mental Health Services Administration (SAMHSA) and administered by the Mental Health Association of New York City. Приступљено 1. 6. 2018.

tandfonline.com

Lester, David (2006). „Suicide and Islam”. Archives of Suicide Research (на језику: енглески). 10 (1): 77—97. ISSN 1381-1118. doi:10.1080/13811110500318489.
Russell, Noyes (1968). „The Taboo of Suicide”. Psychiatry (на језику: енглески). 31 (2): 173—183. ISSN 0033-2747. doi:10.1080/00332747.1968.11023545.

web.archive.org

„WHO | Suicide”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 2024-01-20.
World Health Organization (WHO). Mental health in the WHO European Region. „Geneva, World Health Organization” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2004. г. Приступљено 1. 12. 2003. ,
Незаразне болести – највећи јавноздравствени проблем, Самоубиства. У: ЗДРАВЉЕ СТАНОВНИКА СРБИЈЕ – аналитичка студија 1997–2007. ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ„Др Милан Јовановић Батут”, Београд (2008), pp. 100–103 [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
Suicid och samhällsekonomiska kostnader, 2004 Räddningsverket, Karlstad Nationellt centrum för erfarenhetsåterföring från olyckor, Karlskoga „NCO/Räddningsverket” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2011. г. Приступљено 24. 4. 2013.

webmd.com

Ellis, Ralph. „American Academy of Pediatrics Recommends Adolescent Suicide Screening”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-28.

who.dk

World Health Organization (WHO). Mental health in the WHO European Region. „Geneva, World Health Organization” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2004. г. Приступљено 1. 12. 2003. ,

who.int

„Mental health”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-20.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Greece, 1960-2009.” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Lithuania, 1981-2009” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
„WHO (2011). Suicide prevention.”. Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO; Country reports and charts available (Last update: 2011).”. Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески)„WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Russian Federation, 1980-2006 .” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Belarus, 1981-2007” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Kazakhstan, 1981-2008” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Hungary, 1955-2009” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Japan, 1950-2009 .” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Latvia, 1980-2009” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Slovenia, 1985-2009 .” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Ukraine, 1981-2009.” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Serbia, 1998-2009.” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, USA, 1950-2005” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „WHO-Suicide rates (per 100,000), by gender, Brazil, 1980-2008” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.
(језик: енглески) „Suicide rates (per 100,000), by gender, Egypt, 1974-2009.” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.

iris.who.int

World Health Organization (2014). Preventing suicide: a global imperative (на језику: енглески). Geneva: World Health Organization. ISBN 978-92-4-156477-9.

worldcat.org

Fazel, Seena; Runeson, Bo (2020-01-16). Ropper, Allan H., ур. „Suicide”. New England Journal of Medicine (на језику: енглески). 382 (3): 266—274. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/NEJMra1902944.
Bertolote, José M; Fleischmann, Alexandra (2002). „Suicide rates in China”. The Lancet. 359 (9325): 2274. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(02)09268-1.
Lester, David (2006). „Suicide and Islam”. Archives of Suicide Research (на језику: енглески). 10 (1): 77—97. ISSN 1381-1118. doi:10.1080/13811110500318489.
Aggarwal, Neil (2009). „Rethinking Suicide Bombing”. Crisis (на језику: енглески). 30 (2): 94—97. ISSN 0227-5910. doi:10.1027/0227-5910.30.2.94.
Russell, Noyes (1968). „The Taboo of Suicide”. Psychiatry (на језику: енглески). 31 (2): 173—183. ISSN 0033-2747. doi:10.1080/00332747.1968.11023545.
Jugović, A. Socijalno-demografska i etiološka obeležja suicida u savremenom društvu. Jugović, A. (2011). „Socijalno-demografska i etiološka obeležja suicida u savremenom društvu” (PDF). Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 10 (3): 529—546. ISSN 1452-7367.