Срби (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Срби" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

154web.archive.org

1^st place

35books.google.com

3^rd place

2^nd place

18academia.edu

121^st place

30^th place

9rts.rs

1,751^st place

7^th place

7scribd.com

482^nd place

69^th place

6doi.org

2^nd place

4^th place

6bbc.com

20^th place

51^st place

5politika.rs

1,965^th place

11^th place

4novosti.rs

1,555^th place

6^th place

4archive.org

6^th place

5^th place

4rastko.rs

5,839^th place

40^th place

3nationalgeographic.rs

low place

260^th place

3nytimes.com

7^th place

25^th place

3euroleague.net

1,878^th place

122^nd place

3atptour.com

285^th place

135^th place

3poreklo.rs

low place

163^rd place

2dijaspora.gov.rs

low place

1,797^th place

2eupedia.com

low place

3,000^th place

2youtube.com

9^th place

14^th place

2danas.rs

4,616^th place

20^th place

2vreme.com

6,761^st place

46^th place

2galerijamaticesrpske.rs

low place

8,791^st place

2nova.rs

6,809^th place

39^th place

2nba.com

64^th place

80^th place

2baseball-reference.com

213^th place

low place

2worldcat.org

5^th place

12^th place

2nedeljnik.rs

low place

216^th place

1stat.gov.rs

1,056^th place

3^rd place

1ecmikosovo.org

low place

5,497^th place

1statistika.ba

low place

1,947^th place

1popis2021.hr

low place

466^th place

1stat.gov.mk

4,324^th place

1,022^nd place

1ethnologue.com

339^th place

292^nd place

1stat.si

2,462^nd place

512^th place

1instat.gov.al

6,080^th place

2,352^nd place

1rtcg.me

low place

338^th place

1n1info.rs

low place

336^th place

1recensamantromania.ro

1,819^th place

469^th place

1un.org

97^th place

49^th place

1srpskadijaspora.info

low place

813^th place

1zentralrat-der-serben.de

low place

1vesti-online.com

low place

79^th place

120min.ch

2,623^rd place

2,034^th place

1nzz.ch

687^th place

4,256^th place

1diplomatie.gouv.fr

2,767^th place

1,257^th place

1serbiancouncil.org.uk

low place

1webcitation.org

24^th place

56^th place

1gks.ru

165^th place

321^st place

1iom.hu

low place

1ssb.no

1,159^th place

1,696^th place

1public.lu

2,674^th place

2,161^st place

1census.gov

45^th place

166^th place

1immi.gov.au

low place

1novinar.de

low place

2,810^th place

1icm.edu.pl

2,656^th place

5,886^th place

1ispan.waw.pl

low place

1zenodo.org

621^st place

705^th place

1jstor.org

26^th place

57^th place

1maticasrpska.org.rs

low place

454^th place

1worldpopulationreview.com

2,444^th place

1,657^th place

1scielo.cl

3,304^th place

low place

1nih.gov

4^th place

8^th place

1harvard.edu

18^th place

28^th place

1politikin-zabavnik.rs

low place

572^nd place

1pqarchiver.com

490^th place

2,443^rd place

1uns.org.rs

low place

839^th place

1dw.com

204^th place

221^st place

1riznicasrpska.net

low place

172^nd place

1composers.rs

low place

3,712^th place

1theculturetrip.com

2,881^st place

3,611^th place

1uj.edu.pl

2,369^th place

8,654^th place

1balkaninsight.com

2,699^th place

303^rd place

1sinhro.rs

low place

2,786^th place

1slobodnaevropa.org

8,142^nd place

117^th place

1spc.rs

8,834^th place

31^st place

1eserbia.org

low place

2,189^th place

1serbiaconsulatenyc.com

low place

1scholar.google.com

1,697^th place

5,598^th place

1serbia.travel

low place

7,581^st place

1mod.gov.rs

low place

158^th place

1jutarnji.hr

1,793^rd place

111^th place

1bg.ac.rs

9,867^th place

42^nd place

1premierleague.com

331^st place

192^nd place

1soccerlens.com

low place

9,996^th place

1bbc.co.uk

8^th place

16^th place

1wtatennis.com

374^th place

337^th place

1waterpoloserbia.org

low place

2,073^rd place

1rtv.rs

low place

65^th place

1sportklub.rs

low place

118^th place

1reuters.com

49^th place

103^rd place

1mozzartsport.com

4,809^th place

26^th place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

1maticacrnogorska.me

low place

1,975^th place

1uni-trier.de

7,690^th place

3,277^th place

1merriamwebster.com

low place

1atilf.fr

5,654^th place

low place

1researchgate.net

120^th place

187^th place

1fao.org

318^th place

275^th place

1siepa.gov.rs

low place

4,980^th place

1emg.rs

low place

1pregled-rs.com

low place

1archive.today

14^th place

22^nd place

1stripovi.com

low place

1,993^rd place

1b92.net

1,328^th place

10^th place

20min.ch

„Serben-Demo eskaliert in Wien”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.

academia.edu

Живковић et al. 2013, стр. 122. Живковић, Тибор; Петровић, Владета; Узелац, Александар; Кунчер, Драгана (2013). Anonymi Descriptio Europae Orientalis: Анонимов Опис источне Европе. Београд: Историјски институт.
Живковић et al. 2013, стр. 122, 163–64, 175. Живковић, Тибор; Петровић, Владета; Узелац, Александар; Кунчер, Драгана (2013). Anonymi Descriptio Europae Orientalis: Анонимов Опис источне Европе. Београд: Историјски институт.
Логос 2019, стр. 166—167. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 54, 100, 103, 130-131 са напоменом 243. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 122, 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 243—246, 250. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 258—262. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 304—307. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 316, 332. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 331, 335. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 331—332, 335-338. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Hammond, Philip (2023-01-01). „The Serbs in Western Political and Media Discourse: Othering, Demonisation and Tutelage”. Journalism and Foreign Policy: How the US and UK Media Cover Official Enemies. Архивирано из оригинала 07. 08. 2024. г. Приступљено 12. 08. 2024.
Pajović, Stefan. „A SOCIOLOGICAL REVIEW OF MEDIA BIAS: THE POWER OF WESTERN MEDIA IN CREATING AND EXPANDING STEREOTYPES ABOUT SERBS DURING THE LAST DECADE OF THE 20TH CENTURY”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2024. г. Приступљено 12. 08. 2024.
Логос 2019, стр. 393. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 398. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Milošević, Ana. „OLD ICON PAINTING AND THE RELIGIOUS REVIVAL IN THE 'KINGDOM OF SERBIA' DURING AUSTRIAN RULE 1718—1739”. Byzantine Heritage and Serbian Art III Imagining the Past the Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 Th to the 21 St Century (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Lubarda, Biljana. „Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 – distribution and floristic importance” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Bjelajac, Branko (2002). „Protestantism in Serbia”. Religion, State and Society (на језику: енглески). 30 (3): 169—218. ISSN 0963-7494. doi:10.1080/0963749022000009225. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.

archive.org

Ковачевић 1967, стр. 307–11; [[#CITEREF|]]. Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
Ковачевић 1967, стр. 310–11; [[#CITEREF|]]. Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
Deliso, Christopher (2009). Culture and Customs of Serbia and Montenegro. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 97. ISBN 978-0-313-34436-7.
Grolier Incorporated (2000). The encyclopedia Americana. Grolier. стр. 715. ISBN 978-0-7172-0133-4.

archive.today

„Survey S&M 1/2003”. Yugoslav Survey. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 23. 03. 2023.

atilf.fr

stella.atilf.fr

„Trésor de la Langue Française informatisé” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 13. 6. 2006.

atptour.com

„Djokovic wins Laureus World Sportsman of the Year Award | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Архивирано из оригинала 28. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-17.
„History Made As Djokovic Secures Record-Breaking Seventh Year-End No. 1”. ATP World Tour. Архивирано из оригинала 06. 11. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021.
„Nenad Zimonjic”. ATP World Tour. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022.

b92.net

„Povratak čuvenog Srbina negativca? Niko Belić ponovo hara "Gradom slobode"”. B92.net (на језику: српски). 2020-07-31. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.

balkaninsight.com

„Serbian roots, American spirit: An interview with Charles Simic”. Balkan Insight (на језику: енглески). 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 02. 08. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.

baseball-reference.com

„Christian Yelich”. baseball-reference.com/players. Архивирано из оригинала 21. сеп 2019. г. Приступљено 26. јул 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
„Pete Vuckovich”. baseball-reference.com/players. Архивирано из оригинала 24. сеп 2024. г. Приступљено 26. јул 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

„Jankovic to take number one spot”. BBC Sport. 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 14. 4. 2022.

bbc.com

„Prvi kralj Bosne - zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-03-23. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-01.
„Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-08-29. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-01.
„Карл Малден – дискретни холивудски херој српског порекла”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-03-22. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Све српске заставе: Од двоглавог орла, до петокраке и назад”. BBC News на српском (на језику: српски). 2021-10-10. Архивирано из оригинала 05. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-05.
„Живот између повојнице и поскурица: "Прича о хлебу је прича о нама самима"”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-03-09. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„"Европски Љубичевац": Гастарбајтерско село у којем има свега, само нема људи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-06-16. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

bg.ac.rs

giaja.bio.bg.ac.rs

„Short biography”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.

books.google.com

Our forefathers, Google Book Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јун 2024)
Ћирковић 2004, стр. 13. Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Scholz, Cordula; Makris, Georgios (2000). Polypleuros nous (на језику: немачки). Walter de Gruyter. ISBN 978-3-598-77742-4. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Allgemeine Encyklopädie der Wissenschaften und Künste: in alphabetischer Folge. ¬Section ¬1, A - G ; Theil 23, Daniel - Demeter. 1,23 (на језику: немачки). Gleditsch. 1832. ISBN 978-3-201-00093-2. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Kunstmann, Heinrich (1996). Die Slaven: ihr Name, ihre Wanderung nach Europa und die Anfänge der russischen Geschichte in historisch-onomastischer Sicht (на језику: немачки). Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-06816-1. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Будимир & Флашар 1963, стр. 3–4; Ивић 1998, стр. 9–10. Будимир, Милан; Флашар, Мирон (1963). Преглед римске књижевности. Београд. Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика (1. изд.). Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ферјанчић 1959, стр. 48–49; Живковић 2013, стр. 103. Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Јиречек 1981, стр. 67; Ћирковић 1981, стр. 145; Ћирковић 1995, стр. 15; Живковић 2013, стр. 115–126. Јиречек, Константин (1981). Историја Срба. I. Београд. Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. I. Београд. стр. 141—155. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Ферјанчић 1959, стр. 63–64; [[#CITEREF|]]. Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Наумов 1982, стр. 190; Sedov 2013, стр. 461; Ћирковић 1995, стр. 15. Наумов, Е. П. (1982). „Формирование этнического самосознания древнесербской народности”. Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. Москва. Sedov, Valentin Vasiljevič (2013). Sloveni u ranom srednjem veku. Novi Sad. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Благојевић 1999, стр. 167; Благојевић & Медаковић 2000, стр. 169; Благојевић 2004, стр. 81. Благојевић, Милош (1999). „Држава”. Лексикон српског средњег века. Београд. стр. 165—69. Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државности. Београд.
Ћирковић 2004, стр. 106; Ћирковић 2008, стр. 6, 11. Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. Ћирковић, Сима (2008). „Земља Мачва и град Мачва”. Прилози за књижевност и језик, историју и фолклор. 74: 3—20.
Митровић 1983, стр. 156–58. Митровић, Андреј (1983). „Надрастање пораза и подела”. Историја српског народа. књ. 6, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—254.
Calic 2019, стр. 463. Calic, Marie-Janine (2019). The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-98392-2.
Cox 2002, стр. 11–12. Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
Cox 2002, стр. 12. Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
Cox 2002, стр. 20. Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
Mitchell, Laurence (2010). Serbia. Bradt Travel Guides. стр. 43. ISBN 978-1-84162-326-9. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Cox 2002, стр. 121. Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
Cox 2002, стр. 13. Cox, John K. (2002). The History of Serbia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 9780313312908.
Miller 2005, стр. 565–567. Miller, Nicholas J. (2005). „Serbia and Montenegro”. Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. 3. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 529—581. ISBN 9781576078006. Архивирано из оригинала 21. 1. 2023. г. Приступљено 25. 10. 2015.
Bédé & Edgerton 1980, стр. 734. Bédé, Jean Albert; Edgerton, William Benbow (1980). The Columbia Dictionary of Modern European Literature. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03717-4. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
Miller 2005, стр. –565–567. Miller, Nicholas J. (2005). „Serbia and Montenegro”. Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. 3. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 529—581. ISBN 9781576078006. Архивирано из оригинала 21. 1. 2023. г. Приступљено 25. 10. 2015.
Sollars & Jennings 2008, стр. 604. Sollars, Michael David; Jennings, Arbolina Llamas (2008). The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present. New York, NY: Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0836-0. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
Georgevich, Dragoslav (1977). Serbian Americans and their communities in Cleveland. стр. 73. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Ramšak, Mojca (2008). „Karadžić, Vuk Stefanović (1787—1864)”. Ур.: Donald Haase. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: G-P. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 531. ISBN 978-0-313-33443-6. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г.
Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1. 9. 2003). The Slavonic Languages. Taylor & Francis. стр. 45. ISBN 978-0-203-21320-9. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 12. 2013. „… following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,…”
World and Its Peoples (на језику: енглески). Marshall Cavendish. 2010. ISBN 978-0-7614-7903-1. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Promitzer, Christian; Klaus-Jürgen Hermanik; Eduard Staudinger (2009). (Hidden) Minorities: Language and Ethnic Identity Between Central Europe and the Balkans. The Lit Verlag in 2009. ISBN 978-3-643-50096-0. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 5. 2. 2013.
Ethnologia Balkanica. LIT Verlag Münster. стр. 70—. GGKEY:ES2RY3RRUDS. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Mirjana Prošić-Dvornić (1989). Narodna nošnja Šumadije. Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske. стр. 62. ISBN 9788680825526. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Zamurović, Dragoljub; Ilja Slani; Madge Phillips-Tomašević (2002). Serbia: life and customs. ULUPUDS. стр. 194. ISBN 9788682893059. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Resić, Sanimir; Plewa, Barbara Törnquist (2002). The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe. Lund, Sweden: Nordic Academic Press. стр. 48. ISBN 978-91-89116-38-2. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Albala 2011, стр. 328–330. Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-37626-9. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
Mennell, Stephen (2005). Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue. Council of Europe. стр. 383. ISBN 978-92-871-5744-7. Архивирано из оригинала 23. 6. 2013. г.

census.gov

data.census.gov

„People Reporting Ancestry”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 24. 09. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.

composers.rs

„Ljubica Marić | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

danas.rs

„Izložba „Venecijanski izdavači srpskih knjiga 1519-1824” u NBS – Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2019-07-05. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-24.
„Srbija šesta na listi najvećih izvoznika fudbalera na svetu – Sport – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-05-16. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

dijaspora.gov.rs

„Председник Србије са Србима у Братислави”. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. 25. 01. 2013. Архивирано из оригинала 08. 06. 2022. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„Славка Драшковић: Многа питања Срба у Црној Гори нерешена”. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. 11. 12. 2013. Архивирано из оригинала 27. 05. 2022. г. Приступљено 08. 06. 2022.

diplomatie.gouv.fr

Ministère des Affaires étrangères. „Présentation de la République de Serbie”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 25. 4. 2013.

doi.org

Popowska-Taborska, Hanna (1993). „Ślady etnonimów słowiańskich z elementem obcym w nazewnictwie polskim”. Acta Universitatis Lodziensis. Folia Linguistica (на језику: пољски). 27: 225—230. doi:10.18778/0208-6077.27.29. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020.
Howorth, H. H. (1879). „The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 8: 65—91. JSTOR 2841191. doi:10.2307/2841191. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Grasgruber, Pavel; Popović, Stevo; Bokuvka, Dominik; Davidović, Ivan; Hřebíčková, Sylva; Ingrová, Pavlína; Potpara, Predrag; Prce, Stipan; Stračárová, Nikola (2017). „The mountains of giants: An anthropometric survey of male youths in Bosnia and Herzegovina”. Royal Society Open Science (на језику: енглески). 4 (4): 161054. Bibcode:2017RSOS....461054G. PMC 5414258 . PMID 28484621. doi:10.1098/rsos.161054.
Ivković, Dejan (2013). „Pragmatics meets ideology: Digraphia and non-standard orthographic practices in Serbian online news forums”. Journal of Language and Politics. John Benjamins Publishing Company. 12 (3). doi:10.1075/jlp.12.3.02ivk.
Bjelajac, Branko (2002). „Protestantism in Serbia”. Religion, State and Society (на језику: енглески). 30 (3): 169—218. ISSN 0963-7494. doi:10.1080/0963749022000009225. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Bozic, Sofija (1. 1. 2014). „Umetnost, politika, svakodnevica – tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor (80): 203—217. doi:10.2298/PKJIF1480203B. „…Ove tvoje poslednje reklo bi se da nisi primio moju gde sam Ti doneo jednu istinitu priču o Zmaju kad ono bijaše u Dubr. o otkrivanju spomenika Dživu Gunduliću. Pitao Zmaj jednog mladog dubrovačkog majstora da mu pokaže gde je srpska crkva. Mladić odgovori: „Koja?” Zmaj: „Srpska”. Mladić: „Koja? Ovdi su u nas sve srpske. Koju mislite?” Zmaj: „Pravoslavnu”. Mladić: „E! tako recite. Pravoslavna vam je она онамо”. I Zmaj je pohvalio našega meštra koji mu je dao dobru lekciju. — Ali sve zaludu, Milane moj! Ovi naši pravoslavci (koji ne vjeruju ništa, ateiste) zbog vere ne priznaju nas. Nismo im pravi. Ne veruju nikome. Ni vama šojkama. Valjda im niste dovoljno pravoslavni!! Jer su oni jako skrupolozni in re fidei et morum. Et morum, Milane moj! E se non ridi — piange piuttosto. Zato nam ide sve ovako manjifiko. Hoćemo mi našu specijalnu kulturu! Sve su drugo švabe kelerabe etcetc!”

dw.com

„Marina Abramovic in Belgrade: A long-awaited homecoming | DW | 19.09.2019”. DW.COM (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

ecmikosovo.org

COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) ecmikosovo.org (језик: енглески)

emg.rs

„Serbia seeks to fill the '90s brain-drainage gap”. EMG.rs. 5. 9. 2008. Архивирано из оригинала 29. 5. 2012. г.

eserbia.org

Vladimir. „The Meaning of Reality”. Serbica Americana (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 07. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.

ethnologue.com

„Serbian”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 08. 06. 2022.

eupedia.com

„Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage”. Eupedia. Архивирано из оригинала 13. 05. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2018.
Hay, Maciamo. „Haplogroup I2 (Y-DNA)”. Eupedia. Архивирано из оригинала 27. 11. 2017. г. Приступљено 1. 7. 2018.

euroleague.net

„2014–15 bwin MVP: Nemanja Bjelica, Fenerbahce Ulker Istanbul”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 2021-06-18.
„Efes's Vasilije Micic is voted the EuroLeague's 2020–21 season MVP!”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 2021-06-18.
„Secrets of the Serbian coaching school”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.

fao.org

faostat.fao.org

„Preliminary 2011 Data”. FAOSTAT. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.

galerijamaticesrpske.rs

„Biedermeier Of The 19th Century”. galerijamaticesrpske.rs. Архивирано из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2019.
„Romanticism Of The 19th Century”. galerijamaticesrpske.rs. Архивирано из оригинала 4. 4. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2019.

gks.ru

„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2012.

harvard.edu

adsabs.harvard.edu

Grasgruber, Pavel; Popović, Stevo; Bokuvka, Dominik; Davidović, Ivan; Hřebíčková, Sylva; Ingrová, Pavlína; Potpara, Predrag; Prce, Stipan; Stračárová, Nikola (2017). „The mountains of giants: An anthropometric survey of male youths in Bosnia and Herzegovina”. Royal Society Open Science (на језику: енглески). 4 (4): 161054. Bibcode:2017RSOS....461054G. PMC 5414258 . PMID 28484621. doi:10.1098/rsos.161054.

icm.edu.pl

cejsh.icm.edu.pl

Popowska-Taborska, Hanna (1993). „Ślady etnonimów słowiańskich z elementem obcym w nazewnictwie polskim”. Acta Universitatis Lodziensis. Folia Linguistica (на језику: пољски). 27: 225—230. doi:10.18778/0208-6077.27.29. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020.

immi.gov.au

„The People of Australia – Statistics from the 2011 Census” (PDF). Department of Immigration and Border Protection. 2014: 59. ISBN 978-1-920996-23-9. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2017. „Ancestry”

instat.gov.al

„Albania Population and Housing Census 2023” (PDF) (на језику: Albanian). Institute of Statistics (INSTAT). 28. 6. 2024. стр. 75. Архивирано (PDF) из оригинала 03. 08. 2024. г. Приступљено 24. 09. 2024.

iom.hu

„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2016. г. Приступљено 04. 06. 2016.

ispan.waw.pl

isybislaw.ispan.waw.pl

Popowska-Taborska, Hanna (1999). „Językowe wykładniki opozycji swoi – obcy w procesie tworzenia etnicznej tożsamości”. Ур.: Jerzy Bartmiński. Językowy obraz świata (на језику: пољски). Lublin: Wydaw. Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. стр. 57—63. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 16. 8. 2020.

jstor.org

Howorth, H. H. (1879). „The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 8: 65—91. JSTOR 2841191. doi:10.2307/2841191. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.

jutarnji.hr

„Boris Tadić: Ruđer Bošković je bio Srbin katolik. Nadam se da me Hrvati neće krivo shvatiti – Jutarnji List”. jutarnji.hr. 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.

maticacrnogorska.me

Ivović, Dejan J. (2013). „ITALIJANIZMI U GOVORNOM JEZIKU” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2019.

maticasrpska.org.rs

Мутавџић 2008, стр. 297—302. Мутавџић, Предраг (2008). „О етнониму Власи у значењу Срби” (PDF). Зборник Матице српске за славистику. 74: 297—302.

merriamwebster.com

„Vampire”. Merriam-Webster Online Dictionary. Архивирано из оригинала 14. 6. 2006. г. Приступљено 13. 6. 2006.

mod.gov.rs

vti.mod.gov.rs

Jandric, Miroslav (2011). Three Centuries from the Birth of Rudjer Boskovic (1711—1787) (PDF). стр. 449 (footnote). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.

mozzartsport.com

„ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla”. mozzartsport.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2019.

n1info.rs

Tanjug (2015-05-27). „U Albaniji zvanično ima 155 Srba”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.

nationalgeographic.rs

„Genetski zapis Srba: U našem narodu „žive” Sloveni, Kelti, Goti i Normani”. National Geographic Srbija (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 19. 2. 2020.
„Od cara Marka Aurelija Proba do kneza Mihaila Obrenovića: Istorija vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji”. National Geographic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„O poreklu obožavanja i straha od VUKA: Prema predanju on je mitološki predstavnik srpskog naroda”. National Geographic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

nb.rs

doiserbia.nb.rs

Јасна Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања” Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. март 2020), Јужнословенски филолог, књ. 65 (2009), Београд, стр. 375—403

nba.com

„Kings General Manager Vlade Divac Elected Into Naismith Memorial Basketball Hall of Fame”. Sacramento Kings (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-19.
„Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-09.

nedeljnik.rs

admin.nedeljnik.rs

„Ko su danas najveći srpski naučnici”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 2022-07-12.

arhiva.nedeljnik.rs

„10 naših olimpijskih heroja”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 22. 7. 2020.

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Grasgruber, Pavel; Popović, Stevo; Bokuvka, Dominik; Davidović, Ivan; Hřebíčková, Sylva; Ingrová, Pavlína; Potpara, Predrag; Prce, Stipan; Stračárová, Nikola (2017). „The mountains of giants: An anthropometric survey of male youths in Bosnia and Herzegovina”. Royal Society Open Science (на језику: енглески). 4 (4): 161054. Bibcode:2017RSOS....461054G. PMC 5414258 . PMID 28484621. doi:10.1098/rsos.161054.

nova.rs

Jovović, Pero (2020-05-16). „Osam veličanstvenih: Oskarovci koji su poreklom iz Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-12-11.
Dimitrijević, Nevena (2022-08-16). „Istina o freski Belog anđela u svemiru”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.

novinar.de

„Из удаљене Аргентине”. novinar.de. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г.

novosti.rs

„Срба на планети има око 11 милиона: Ево како смо распоређени по земљама!”. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 9. 2. 2020.
„Суседи броје Србе”. novosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2011. г.
„Momčilo Tapavica je bio arhitekta i PRVI SLOVEN koji je osvojio olimpijsku medalje, NjEGOVIM ZGRADAMA divio se i kralj Nikola”. Večernje novosti (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 07. 2020. г. Приступљено 22. 7. 2020.
„Srpski džudista Nemanja Majdov prvak sveta”. NOVOSTI. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 23. 03. 2023.

nytimes.com

timesmachine.nytimes.com

„Asserts Serbians Face Extinction; Their Plight in Occupied Districts Worse Than Belgians', Says Labor Envoy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 15. 3. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2017.
„Serbia Restored” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2017.
„Serbia and Austria” (PDF). New York Times. 28. 7. 1918. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 4. 2021. г. Приступљено 30. 7. 2022.

nzz.ch

„Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz”. Neue Zürcher Zeitung. 14. 10. 2008. Архивирано из оригинала 01. 03. 2009. г. Приступљено 18. 12. 2008.

politika.rs

Сретеновић, Мирјана. „Школа за Србе на западу Албаније”. Politika Online. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„Први устав на Балкану”. Politika Online. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-25.
„Најпоштованији Србин у Холивуду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Nisu svi Srbi pravoslavne vere”. Politika. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2019.
Tanjug. „Srbija, zemlja Milice i Dragana: Društvo: POLITIKA”. Politika. Архивирано из оригинала 16. 6. 2014. г. Приступљено 17. 4. 2014.

politikin-zabavnik.rs

„Први сукоби Срба и Турака — Политикин забавник”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.

popis2021.hr

„Резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.

poreklo.rs

dnk.poreklo.rs

„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.

poreklo.rs

„American Journal of Physical Anthropology 142:380—390 (2010)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 08. 06. 2022.

pqarchiver.com

pqasb.pqarchiver.com

„Los Angeles Times: Archives – Fourth of Serbia's Population Dead”. pqarchiver.com. Архивирано из оригинала 21. 7. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2017.

pregled-rs.com

„Survey S&M 1/2003”. Yugoslav Survey. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 23. 03. 2023.

premierleague.com

„Hall of Fame nominee: Nemanja Vidic”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-21.

public.lu

ecp.public.lu

„Statistiques – 1. јун 2008.”. Government of Luxembourg. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. Приступљено 22. 11. 2012.

rastko.rs

„Rastko Budimpesta”. www.rastko.rs. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-24.
„Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. rastko.rs. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2019.
„[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE – Roksanda Pejovic: Medieval music”. www.rastko.rs. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. Rastko.rs. Архивирано из оригинала 3. 6. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012.

recensamantromania.ro

„Tab11. Populaţia stabilă după etnie şi limba maternă, pe categorii de localităţi”. Rezultate definitive_RPL_2011. Institutul Naţional de Statistică. 2011. Архивирано из оригинала 10. 06. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2014.

researchgate.net

Bozic, Sofija (1. 1. 2014). „Umetnost, politika, svakodnevica – tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor (80): 203—217. doi:10.2298/PKJIF1480203B. „…Ove tvoje poslednje reklo bi se da nisi primio moju gde sam Ti doneo jednu istinitu priču o Zmaju kad ono bijaše u Dubr. o otkrivanju spomenika Dživu Gunduliću. Pitao Zmaj jednog mladog dubrovačkog majstora da mu pokaže gde je srpska crkva. Mladić odgovori: „Koja?” Zmaj: „Srpska”. Mladić: „Koja? Ovdi su u nas sve srpske. Koju mislite?” Zmaj: „Pravoslavnu”. Mladić: „E! tako recite. Pravoslavna vam je она онамо”. I Zmaj je pohvalio našega meštra koji mu je dao dobru lekciju. — Ali sve zaludu, Milane moj! Ovi naši pravoslavci (koji ne vjeruju ništa, ateiste) zbog vere ne priznaju nas. Nismo im pravi. Ne veruju nikome. Ni vama šojkama. Valjda im niste dovoljno pravoslavni!! Jer su oni jako skrupolozni in re fidei et morum. Et morum, Milane moj! E se non ridi — piange piuttosto. Zato nam ide sve ovako manjifiko. Hoćemo mi našu specijalnu kulturu! Sve su drugo švabe kelerabe etcetc!”

reuters.com

„Olympics-Taekwondo-Serbia's Mandic wins women's +67 kg gold medal”. reuters.com. 14. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 07. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021.

riznicasrpska.net

„Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914)”. Riznicasrpska.net. 28. 9. 1914. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 24. 5. 2012.

rtcg.me

„"Србима у Албанији пријети нестанак"”. РТЦГ - Радио Телевизија Црне Горе - Национални јавни сервис. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.

rts.rs

„RTS :: Region :: Rezultati popisa u Crnoj Gori – 256.463 Crnogorca i 205.370 Srba, srpskim jezikom govori 43,18 odsto”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 08. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-07.
„РТС :: Друштво :: Српске светиње код Скадра”. www.rts.rs. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Друштво :: Гујон: Ретко који народ у Европи би издржао оно што издржавају Срби са КиМ”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 07. 06. 2023. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Чотрић: Зауставити тренд смањења броја Срба у региону”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Вести :: Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: РТС 1 :: Квадратура круга”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Лош положај српске мањине у Албанији”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Региону недостају школе на српском”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Riznica – Čuvari Hristovog groba”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 12. 2019. г. Приступљено 2021-01-13.

rtv.rs

Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Svetlana Kitić najbolja rukometašica sveta svih vremena”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

scholar.google.com

„Gordana Vunjak-Novakovic – Google Scholar Citations”. Google Scholar. Архивирано из оригинала 01. 01. 2020. г. Приступљено 23. 03. 2023.

scielo.cl

„Body Height and Its Estimation Utilizing Arm Span Measurements in Serbian Adults” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 20. 3. 2017.

scribd.com

Живковић 2013, стр. 3. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Живковић 2013, стр. 95. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Живковић 2013, стр. 96. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Ћирковић 1981, стр. 144; Живковић 2013, стр. 97–98. Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. I. Београд. стр. 141—155. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Ферјанчић 1959, стр. 48–49; Живковић 2013, стр. 103. Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Живковић 2013, стр. 103–107. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.
Јиречек 1981, стр. 67; Ћирковић 1981, стр. 145; Ћирковић 1995, стр. 15; Живковић 2013, стр. 115–126. Јиречек, Константин (1981). Историја Срба. I. Београд. Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. I. Београд. стр. 141—155. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике.

serbia.travel

„People « National Tourism Organisation of Serbia”. serbia.travel. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2015.

serbiaconsulatenyc.com

„Great Serbian scientists”. Consulate General of the Republic of Serbia. Архивирано из оригинала 12. 6. 2008. г.

serbiancouncil.org.uk

„Serbian Council of Great Britain”. Serbian Council of Great Britain. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.

siepa.gov.rs

„Fruit Industry in Serbia” (PDF). SIEPA. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 5. 2011. г.

sinhro.rs

Sinhro.rs (2016-07-11). „ZORAN ŽIVKOVIĆ: Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

slobodnaevropa.org

„Srpski pisac sa najviše prevoda”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

soccerlens.com

Kumar, Shivam (27. 1. 2010). „Serbia's Endless List of Wonderkids”. Sportslens. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013.

spc.rs

„Serbs of the Apollo Space Program Honored | Serbian Orthodox Church [Official web site]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 8. 7. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.

sportklub.rs

„Neprevaziđena Jasna Šekarić i pet olimpijskih medalja!”. Sportklub (на језику: српски). 2021-08-06. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

srpskadijaspora.info

„Srba u Mađarskoj tri puta više”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2015.

ssb.no

[https://web.archive.org/web/20130216153750/http://www.ssb.no/english/subjects/00/minifakta_en/en/ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. фебруар 2013) Minifacts about Norway 2012 |date= |website= |publisher= |access-date = 25. 4. 2013}}

stat.gov.mk

„Вкупно резидентно население, домаќинства и станови во Република Северна Македонија, Попис 2021” (PDF). stat.gov.mk. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 19. 02. 2024.

stat.gov.rs

popis2022.stat.gov.rs

„Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti i polu”. popis2022.stat.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 12. 2023. г. Приступљено 19. 02. 2024.

stat.si

„Statistični urad RS – Popis 2002”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 23. 01. 2023. г. Приступљено 08. 06. 2022.

statistika.ba

„Popis 2013 u BiH”. www.statistika.ba. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 24. 3. 2023.

stripovi.com

„www.stripovi.com – Prozor u svijet stripa”. www.stripovi.com. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.

theculturetrip.com

Bills, John William (15. 12. 2017). „The 10 Best Classical Composers From Serbia”. Culture Trip. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2019.

uj.edu.pl

www2.filg.uj.edu.pl

„Osam vekova srpske književnosti”. www2.filg.uj.edu.pl. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

un.org

rs.one.un.org

Baird, Theodore E; Klekowski von Koppenfels, Amanda (јун 2011). „The Serbian Diaspora and Youth: Cross-Border Ties and Opportunities for Development” (PDF). University of Kent at Brussels: 5. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 10. 2012. г.

uni-trier.de

germazope.uni-trier.de

„Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. (in 32 Teilbänden). Leipzig: S. Hirzel 1854—1960” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 13. 6. 2006.

uns.org.rs

„Duboki koreni srpskog i beogradskog novinarstva”. www.uns.org.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-25.

vesti-online.com

„Vesti online – Srpski informativni portal”. vesti-online.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.

vreme.com

„18. vek”. Nedeljnik Vreme. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 26. 7. 2019.
„19. vek”. Nedeljnik Vreme. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2019.

waterpoloserbia.org

„Vaterpolo Srbija – Serbia Water Polo: Velika imena”. www.waterpoloserbia.org. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.

web.archive.org

„Срба на планети има око 11 милиона: Ево како смо распоређени по земљама!”. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 9. 2. 2020.
„Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti i polu”. popis2022.stat.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 12. 2023. г. Приступљено 19. 02. 2024.
COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) ecmikosovo.org (језик: енглески)
„Popis 2013 u BiH”. www.statistika.ba. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 24. 3. 2023.
„RTS :: Region :: Rezultati popisa u Crnoj Gori – 256.463 Crnogorca i 205.370 Srba, srpskim jezikom govori 43,18 odsto”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 08. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-07.
„Резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
„Вкупно резидентно население, домаќинства и станови во Република Северна Македонија, Попис 2021” (PDF). stat.gov.mk. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 19. 02. 2024.
„Serbian”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„Statistični urad RS – Popis 2002”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 23. 01. 2023. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„Albania Population and Housing Census 2023” (PDF) (на језику: Albanian). Institute of Statistics (INSTAT). 28. 6. 2024. стр. 75. Архивирано (PDF) из оригинала 03. 08. 2024. г. Приступљено 24. 09. 2024.
„РТС :: Друштво :: Гујон: Ретко који народ у Европи би издржао оно што издржавају Срби са КиМ”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 07. 06. 2023. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Чотрић: Зауставити тренд смањења броја Срба у региону”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„"Србима у Албанији пријети нестанак"”. РТЦГ - Радио Телевизија Црне Горе - Национални јавни сервис. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
Сретеновић, Мирјана. „Школа за Србе на западу Албаније”. Politika Online. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Вести :: Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
Tanjug (2015-05-27). „U Albaniji zvanično ima 155 Srba”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: РТС 1 :: Квадратура круга”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Лош положај српске мањине у Албанији”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„РТС :: Политика :: Региону недостају школе на српском”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„Tab11. Populaţia stabilă după etnie şi limba maternă, pe categorii de localităţi”. Rezultate definitive_RPL_2011. Institutul Naţional de Statistică. 2011. Архивирано из оригинала 10. 06. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2014.
„Суседи броје Србе”. novosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2011. г.
Baird, Theodore E; Klekowski von Koppenfels, Amanda (јун 2011). „The Serbian Diaspora and Youth: Cross-Border Ties and Opportunities for Development” (PDF). University of Kent at Brussels: 5. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 10. 2012. г.
„Srba u Mađarskoj tri puta više”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2015.
„Srbi u Nemačkoj | Srbi u Njemačkoj | Zentralrat der Serben in Deutschland”. zentralrat-der-serben.de. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.
„Vesti online – Srpski informativni portal”. vesti-online.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.
„Serben-Demo eskaliert in Wien”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz”. Neue Zürcher Zeitung. 14. 10. 2008. Архивирано из оригинала 01. 03. 2009. г. Приступљено 18. 12. 2008.
Ministère des Affaires étrangères. „Présentation de la République de Serbie”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„Serbian Council of Great Britain”. Serbian Council of Great Britain. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2016. г. Приступљено 04. 06. 2016.
„Statistiques – 1. јун 2008.”. Government of Luxembourg. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. Приступљено 22. 11. 2012.
„Председник Србије са Србима у Братислави”. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. 25. 01. 2013. Архивирано из оригинала 08. 06. 2022. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„People Reporting Ancestry”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 24. 09. 2024. г. Приступљено 2024-06-15.
„The People of Australia – Statistics from the 2011 Census” (PDF). Department of Immigration and Border Protection. 2014: 59. ISBN 978-1-920996-23-9. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2017. „Ancestry”
„Из удаљене Аргентине”. novinar.de. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г.
Popowska-Taborska, Hanna (1993). „Ślady etnonimów słowiańskich z elementem obcym w nazewnictwie polskim”. Acta Universitatis Lodziensis. Folia Linguistica (на језику: пољски). 27: 225—230. doi:10.18778/0208-6077.27.29. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2020.
Popowska-Taborska, Hanna (1999). „Językowe wykładniki opozycji swoi – obcy w procesie tworzenia etnicznej tożsamości”. Ур.: Jerzy Bartmiński. Językowy obraz świata (на језику: пољски). Lublin: Wydaw. Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. стр. 57—63. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 16. 8. 2020.
Howorth, H. H. (1879). „The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 8: 65—91. JSTOR 2841191. doi:10.2307/2841191. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Our forefathers, Google Book Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јун 2024)
Scholz, Cordula; Makris, Georgios (2000). Polypleuros nous (на језику: немачки). Walter de Gruyter. ISBN 978-3-598-77742-4. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Allgemeine Encyklopädie der Wissenschaften und Künste: in alphabetischer Folge. ¬Section ¬1, A - G ; Theil 23, Daniel - Demeter. 1,23 (на језику: немачки). Gleditsch. 1832. ISBN 978-3-201-00093-2. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
Kunstmann, Heinrich (1996). Die Slaven: ihr Name, ihre Wanderung nach Europa und die Anfänge der russischen Geschichte in historisch-onomastischer Sicht (на језику: немачки). Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-06816-1. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.
„Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage”. Eupedia. Архивирано из оригинала 13. 05. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2018.
„American Journal of Physical Anthropology 142:380—390 (2010)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.
Hay, Maciamo. „Haplogroup I2 (Y-DNA)”. Eupedia. Архивирано из оригинала 27. 11. 2017. г. Приступљено 1. 7. 2018.
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018.
„VTS 01 1”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 08. 06. 2022 — преко www.youtube.com.
„Genetski zapis Srba: U našem narodu „žive” Sloveni, Kelti, Goti i Normani”. National Geographic Srbija (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 19. 2. 2020.
„Квадратура круга: Чију генетику носе Срби”. ЈуТјуб. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г.
„Average Height by Country 2022”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 18. 03. 2023.
„Body Height and Its Estimation Utilizing Arm Span Measurements in Serbian Adults” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 20. 3. 2017.
„Славка Драшковић: Многа питања Срба у Црној Гори нерешена”. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. 11. 12. 2013. Архивирано из оригинала 27. 05. 2022. г. Приступљено 08. 06. 2022.
„Први сукоби Срба и Турака — Политикин забавник”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„Prvi kralj Bosne - zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-03-23. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-01.
„Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-08-29. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-01.
„Први устав на Балкану”. Politika Online. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-25.
„Los Angeles Times: Archives – Fourth of Serbia's Population Dead”. pqarchiver.com. Архивирано из оригинала 21. 7. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2017.
„Asserts Serbians Face Extinction; Their Plight in Occupied Districts Worse Than Belgians', Says Labor Envoy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 15. 3. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2017.
„Serbia Restored” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2017.
„Serbia and Austria” (PDF). New York Times. 28. 7. 1918. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 4. 2021. г. Приступљено 30. 7. 2022.
Hammond, Philip (2023-01-01). „The Serbs in Western Political and Media Discourse: Othering, Demonisation and Tutelage”. Journalism and Foreign Policy: How the US and UK Media Cover Official Enemies. Архивирано из оригинала 07. 08. 2024. г. Приступљено 12. 08. 2024.
Pajović, Stefan. „A SOCIOLOGICAL REVIEW OF MEDIA BIAS: THE POWER OF WESTERN MEDIA IN CREATING AND EXPANDING STEREOTYPES ABOUT SERBS DURING THE LAST DECADE OF THE 20TH CENTURY”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2024. г. Приступљено 12. 08. 2024.
„Rastko Budimpesta”. www.rastko.rs. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-24.
„Izložba „Venecijanski izdavači srpskih knjiga 1519-1824” u NBS – Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2019-07-05. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-24.
„Duboki koreni srpskog i beogradskog novinarstva”. www.uns.org.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-03-25.
Milošević, Ana. „OLD ICON PAINTING AND THE RELIGIOUS REVIVAL IN THE 'KINGDOM OF SERBIA' DURING AUSTRIAN RULE 1718—1739”. Byzantine Heritage and Serbian Art III Imagining the Past the Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 Th to the 21 St Century (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. rastko.rs. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2019.
„18. vek”. Nedeljnik Vreme. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 26. 7. 2019.
„Biedermeier Of The 19th Century”. galerijamaticesrpske.rs. Архивирано из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2019.
„19. vek”. Nedeljnik Vreme. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 02. 03. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2019.
Mitchell, Laurence (2010). Serbia. Bradt Travel Guides. стр. 43. ISBN 978-1-84162-326-9. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Romanticism Of The 19th Century”. galerijamaticesrpske.rs. Архивирано из оригинала 4. 4. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2019.
„Marina Abramovic in Belgrade: A long-awaited homecoming | DW | 19.09.2019”. DW.COM (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE – Roksanda Pejovic: Medieval music”. www.rastko.rs. Архивирано из оригинала 25. 02. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. Rastko.rs. Архивирано из оригинала 3. 6. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012.
„Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914)”. Riznicasrpska.net. 28. 9. 1914. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 24. 5. 2012.
„Ljubica Marić | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Bills, John William (15. 12. 2017). „The 10 Best Classical Composers From Serbia”. Culture Trip. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2019.
„Карл Малден – дискретни холивудски херој српског порекла”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-03-22. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Најпоштованији Србин у Холивуду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Jovović, Pero (2020-05-16). „Osam veličanstvenih: Oskarovci koji su poreklom iz Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 2023-12-11.
„Osam vekova srpske književnosti”. www2.filg.uj.edu.pl. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Miller 2005, стр. 565–567. Miller, Nicholas J. (2005). „Serbia and Montenegro”. Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. 3. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 529—581. ISBN 9781576078006. Архивирано из оригинала 21. 1. 2023. г. Приступљено 25. 10. 2015.
Bédé & Edgerton 1980, стр. 734. Bédé, Jean Albert; Edgerton, William Benbow (1980). The Columbia Dictionary of Modern European Literature. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03717-4. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
Miller 2005, стр. –565–567. Miller, Nicholas J. (2005). „Serbia and Montenegro”. Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. 3. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 529—581. ISBN 9781576078006. Архивирано из оригинала 21. 1. 2023. г. Приступљено 25. 10. 2015.
Sollars & Jennings 2008, стр. 604. Sollars, Michael David; Jennings, Arbolina Llamas (2008). The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present. New York, NY: Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0836-0. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
„Serbian roots, American spirit: An interview with Charles Simic”. Balkan Insight (на језику: енглески). 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 02. 08. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.
Sinhro.rs (2016-07-11). „ZORAN ŽIVKOVIĆ: Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Srpski pisac sa najviše prevoda”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Ko su danas najveći srpski naučnici”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 2022-07-12.
„Serbs of the Apollo Space Program Honored | Serbian Orthodox Church [Official web site]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 8. 7. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.
Vladimir. „The Meaning of Reality”. Serbica Americana (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 07. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2019.
„Great Serbian scientists”. Consulate General of the Republic of Serbia. Архивирано из оригинала 12. 6. 2008. г.
„Gordana Vunjak-Novakovic – Google Scholar Citations”. Google Scholar. Архивирано из оригинала 01. 01. 2020. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„People « National Tourism Organisation of Serbia”. serbia.travel. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2015.
Jandric, Miroslav (2011). Three Centuries from the Birth of Rudjer Boskovic (1711—1787) (PDF). стр. 449 (footnote). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Boris Tadić: Ruđer Bošković je bio Srbin katolik. Nadam se da me Hrvati neće krivo shvatiti – Jutarnji List”. jutarnji.hr. 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Georgevich, Dragoslav (1977). Serbian Americans and their communities in Cleveland. стр. 73. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Lubarda, Biljana. „Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 – distribution and floristic importance” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Short biography”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Momčilo Tapavica je bio arhitekta i PRVI SLOVEN koji je osvojio olimpijsku medalje, NjEGOVIM ZGRADAMA divio se i kralj Nikola”. Večernje novosti (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 07. 2020. г. Приступљено 22. 7. 2020.
„10 naših olimpijskih heroja”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 22. 7. 2020.
„Hall of Fame nominee: Nemanja Vidic”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-21.
Kumar, Shivam (27. 1. 2010). „Serbia's Endless List of Wonderkids”. Sportslens. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013.
„Srbija šesta na listi najvećih izvoznika fudbalera na svetu – Sport – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-05-16. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Kings General Manager Vlade Divac Elected Into Naismith Memorial Basketball Hall of Fame”. Sacramento Kings (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-19.
„Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award”. www.nba.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 07. 2021. г. Приступљено 2021-06-09.
„2014–15 bwin MVP: Nemanja Bjelica, Fenerbahce Ulker Istanbul”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 2021-06-18.
„Efes's Vasilije Micic is voted the EuroLeague's 2020–21 season MVP!”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 2021-06-18.
„Secrets of the Serbian coaching school”. Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Djokovic wins Laureus World Sportsman of the Year Award | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Архивирано из оригинала 28. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-17.
„History Made As Djokovic Secures Record-Breaking Seventh Year-End No. 1”. ATP World Tour. Архивирано из оригинала 06. 11. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021.
„Nenad Zimonjic”. ATP World Tour. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022.
„Jankovic to take number one spot”. BBC Sport. 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 14. 4. 2022.
„Ana Ivanovic”. WTA. 14. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 04. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022.
„Vaterpolo Srbija – Serbia Water Polo: Velika imena”. www.waterpoloserbia.org. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Svetlana Kitić najbolja rukometašica sveta svih vremena”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Neprevaziđena Jasna Šekarić i pet olimpijskih medalja!”. Sportklub (на језику: српски). 2021-08-06. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Srpski džudista Nemanja Majdov prvak sveta”. NOVOSTI. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Olympics-Taekwondo-Serbia's Mandic wins women's +67 kg gold medal”. reuters.com. 14. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 07. 2021. г. Приступљено 27. 7. 2021.
„ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla”. mozzartsport.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2019.
„Christian Yelich”. baseball-reference.com/players. Архивирано из оригинала 21. сеп 2019. г. Приступљено 26. јул 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
„Pete Vuckovich”. baseball-reference.com/players. Архивирано из оригинала 24. сеп 2024. г. Приступљено 26. јул 2024. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
Ramšak, Mojca (2008). „Karadžić, Vuk Stefanović (1787—1864)”. Ур.: Donald Haase. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: G-P. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 531. ISBN 978-0-313-33443-6. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г.
Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1. 9. 2003). The Slavonic Languages. Taylor & Francis. стр. 45. ISBN 978-0-203-21320-9. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 12. 2013. „… following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,…”
Јасна Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања” Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. март 2020), Јужнословенски филолог, књ. 65 (2009), Београд, стр. 375—403
Ivović, Dejan J. (2013). „ITALIJANIZMI U GOVORNOM JEZIKU” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2019.
„Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. (in 32 Teilbänden). Leipzig: S. Hirzel 1854—1960” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 13. 6. 2006.
„Vampire”. Merriam-Webster Online Dictionary. Архивирано из оригинала 14. 6. 2006. г. Приступљено 13. 6. 2006.
„Trésor de la Langue Française informatisé” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 13. 6. 2006.
World and Its Peoples (на језику: енглески). Marshall Cavendish. 2010. ISBN 978-0-7614-7903-1. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
Bjelajac, Branko (2002). „Protestantism in Serbia”. Religion, State and Society (на језику: енглески). 30 (3): 169—218. ISSN 0963-7494. doi:10.1080/0963749022000009225. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.
„Nisu svi Srbi pravoslavne vere”. Politika. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2019.
Promitzer, Christian; Klaus-Jürgen Hermanik; Eduard Staudinger (2009). (Hidden) Minorities: Language and Ethnic Identity Between Central Europe and the Balkans. The Lit Verlag in 2009. ISBN 978-3-643-50096-0. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 5. 2. 2013.
„Све српске заставе: Од двоглавог орла, до петокраке и назад”. BBC News на српском (на језику: српски). 2021-10-10. Архивирано из оригинала 05. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-05.
Ethnologia Balkanica. LIT Verlag Münster. стр. 70—. GGKEY:ES2RY3RRUDS. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Riznica – Čuvari Hristovog groba”. www.rts.rs. Архивирано из оригинала 15. 12. 2019. г. Приступљено 2021-01-13.
Mirjana Prošić-Dvornić (1989). Narodna nošnja Šumadije. Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske. стр. 62. ISBN 9788680825526. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Zamurović, Dragoljub; Ilja Slani; Madge Phillips-Tomašević (2002). Serbia: life and customs. ULUPUDS. стр. 194. ISBN 9788682893059. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Resić, Sanimir; Plewa, Barbara Törnquist (2002). The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe. Lund, Sweden: Nordic Academic Press. стр. 48. ISBN 978-91-89116-38-2. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г.
Albala 2011, стр. 328–330. Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-37626-9. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г.
„Живот између повојнице и поскурица: "Прича о хлебу је прича о нама самима"”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-03-09. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Od cara Marka Aurelija Proba do kneza Mihaila Obrenovića: Istorija vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji”. National Geographic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Mennell, Stephen (2005). Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue. Council of Europe. стр. 383. ISBN 978-92-871-5744-7. Архивирано из оригинала 23. 6. 2013. г.
„Preliminary 2011 Data”. FAOSTAT. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.
„Fruit Industry in Serbia” (PDF). SIEPA. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 5. 2011. г.
„"Европски Љубичевац": Гастарбајтерско село у којем има свега, само нема људи”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-06-16. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
„Serbia seeks to fill the '90s brain-drainage gap”. EMG.rs. 5. 9. 2008. Архивирано из оригинала 29. 5. 2012. г.
„O poreklu obožavanja i straha od VUKA: Prema predanju on je mitološki predstavnik srpskog naroda”. National Geographic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-12.
Tanjug. „Srbija, zemlja Milice i Dragana: Društvo: POLITIKA”. Politika. Архивирано из оригинала 16. 6. 2014. г. Приступљено 17. 4. 2014.
Dimitrijević, Nevena (2022-08-16). „Istina o freski Belog anđela u svemiru”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.
„www.stripovi.com – Prozor u svijet stripa”. www.stripovi.com. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.
„Povratak čuvenog Srbina negativca? Niko Belić ponovo hara "Gradom slobode"”. B92.net (на језику: српски). 2020-07-31. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 2023-10-06.

webcitation.org

„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2012.

worldcat.org

Dauzat, Albert (1938). Dictionnaire étymologique de la langue française (на језику: француски). Paris: Librairie Larousse. OCLC 904687.
Bjelajac, Branko (2002). „Protestantism in Serbia”. Religion, State and Society (на језику: енглески). 30 (3): 169—218. ISSN 0963-7494. doi:10.1080/0963749022000009225. Архивирано из оригинала 23. 03. 2023. г. Приступљено 23. 03. 2023.

worldpopulationreview.com

„Average Height by Country 2022”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 18. 03. 2023.

wtatennis.com

„Ana Ivanovic”. WTA. 14. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 04. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022.

youtube.com

„VTS 01 1”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 08. 06. 2022 — преко www.youtube.com.
„Квадратура круга: Чију генетику носе Срби”. ЈуТјуб. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г.

zenodo.org

Howorth, H. H. (1879). „The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 8: 65—91. JSTOR 2841191. doi:10.2307/2841191. Архивирано из оригинала 13. 06. 2024. г. Приступљено 02. 05. 2024.

zentralrat-der-serben.de

„Srbi u Nemačkoj | Srbi u Njemačkoj | Zentralrat der Serben in Deutschland”. zentralrat-der-serben.de. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.