„Sop(p)ron Ignaz (Ignjat)”(PDF). Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 Online-Edition (на језику: немачки). Österreichische Akademie der Wissenschaften Press. 2014. „Obwohl proserb. orientiert, verf. er seine eigenen Werke tw. in dt. Sprache. [Иако просрпски оријентисан, своја дела писао је делимично на немачком језику.]”
birn.eu.com
Vlasi suočeni sa krizom identitetaGlasovi sa druge strane ograde jednako zustro tvrde da su Vlasi iz regiona Timoka bili liseni svojih prava i izlozeni "necuvenoj asimilaciji i srbizaciji". Slavoljub Gacovic, osnivac rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum" decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje. "Svi smo mi Rumuni. Popis iz 2002.godine je namesten, nas ima oko 350.000", tvrdi Gacovic.
MERIMA NJEGOMIR, Od poniženja zbog imena spasio me vladika Amfilohije (2016)[мртва веза] „Kao najdrastičniji, navodi slučaj u Kolašinu, povodom proslave 750 godina manastira Morača. Pred sam početak svečane akademije, organizator mi je rekao: 'Vi ne možete da nastupite, niste blagosloveni!' Zaplakala sam! Bila sam prinuđena da se borim za lični identitet, da ljudima dokazujem da sam Srpkinja. Otišla sam do vladike Amfilohija: Preosvećeni vladiko, ja sam Srpkinja i na svoj način verujem u Boga. Ovo je greh što mi se radi. Rođena sam u Srbiji, bila udata za Srbina, nosim srpsko prezime, rodila sam decu kojoj sam dala najlepša srpska imena; Milica, Jelena, Ljubica i Marko. I pevam pesme narodu u kome sam rođena. Čak sam i istrajna u želji da negujem i čuvam tu srpsku narodnu muziku, jer je volim kao što volim svoju otadžbinu Srbiju...“
„Ко је овај човек? Зорица Брунцлик; „Глас јавности“, 8. јун 2000. год”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2. 1. 2016. „Otac Andrej potomak je češke porodice koja je do Prvog svetskog rata u Češkoj imala fabrike čokolade, nekretnine... Zoricin deda ujahao je na belom konju u Beograd, s činom oficira i oženio Grkinju, ali ostali su u Beogradu. Nacionalnost - Srpkinja. Verska opredeljenost - pravoslavna.”
google.rs
books.google.rs
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 407. „RIBNIKAR E. JARA, književnik (r. 23. VIII 1912, Hradec, Čehoslovačka). Srpkinja, pravoslavne vere.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 343. „PASKALJEVIĆ Z. MIHAJLO - BATA, glumac, slobodni umetnik (r. 14. I 1923, Požarevac). Srbin, pravoslavne vere.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 163. „IVANJICKI V. OLGA - OLJA, slikar i vajar, slobodni umetnik (rođena u Pančevu). Srpkinja, pravoslavne vere.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 317. „NAČIĆ D. TAŠKO, glumac, član pozorišta Atelje 212 u Beogradu (r. 7. IV 1934, Kruševac). Srbin.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 370. „PILIPENKO K. LIDIJA, baletska umetnica i koreograf, slobodni umetnik (r. 8. II 1938, Lapovo). Srpkinja, pravoslavne vere.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 407. „RIBNIKAR V. DARKO, novinar, stalni dopisnik Politike iz Francuske (r. 5. III 1939, Beograd). Srbin, ateist.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 209. „KOJEN M. LEON, vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu; Član Glavnog odbora Demokratskog foruma (r. 2. XI 1945). Srbin, agnostik.”
Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 297. „MILOŠEVIĆ V. IZVORINKA, estradni umetnik, vokalni solista (r. 24. I 1954, Neresnica, Kučevo). Srpkinja.”
Надежда Винавер – Патриотизам као културна чињеница (2020) Ребека Вест, у књизи Црно јагње и сиви соко, описује Винавера под именом Константин, као одушевљеног Србина – Европљанина, који је њој и њеном мужу на Косову пољу занесено причао о Лазару и Мурату, о Обилићу и Вуку Бранковићу. Гласом потпуно увереног човека, пред Грачаницом он им је рекао: „Застаћемо у Грачаници, цркви која се налази на ивици Косова поља, али не верујем да ћете је разумети, јер је она за нас Србе нешто посебно…“ ... „Величање личности која негира Винавера у стварима врло значајним за самог Винавера (његов однос према српској историји и традицији, према уметности, његово национално осећање) мени изгледа као кажњавање не писца Европејца већ писца Србина. Песника коме је српски језик „рајска река“ расрбљивати 65 година после смрти! То су реликти недосањаног сна некадашњих кроатокомуниста, о томе да ће српски гласови заћутати.“
pogledi.rs
Капетан Звонко Вучковић (2013)Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2020) „Потицао је из мешовитог брака (отац Хрват, мајка Српкиња). Мајка му се касније преудала за српског генерала Александра Вучковића, који постаје најважнија личност у његовом животу. Узео је очухово презиме и изјашњавао се као Србин, мада му је увек остало блиско југословенство.“
Tadić je naš Obama! (2008)Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2022) „- Moja porodica po ocu, originalno Šaperas, iz severne je Grčke. U Srbiju su stigli kada su Turci u grčkom ustanku 1903. godine ubili mog pradedu Konstantina. Posle toga, moj deda Panajotis, Panta, došao je u Beograd i otvorio radnju u Vasinoj ulici. - Nisam Jevrejin, mada veoma cenim taj narod. Valjda ličim, i Grci i Jevreji su malo nosati.“
Капетан Звонко Вучковић (2013)Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2020) „Потицао је из мешовитог брака (отац Хрват, мајка Српкиња). Мајка му се касније преудала за српског генерала Александра Вучковића, који постаје најважнија личност у његовом животу. Узео је очухово презиме и изјашњавао се као Србин, мада му је увек остало блиско југословенство.“
Tadić je naš Obama! (2008)Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2022) „- Moja porodica po ocu, originalno Šaperas, iz severne je Grčke. U Srbiju su stigli kada su Turci u grčkom ustanku 1903. godine ubili mog pradedu Konstantina. Posle toga, moj deda Panajotis, Panta, došao je u Beograd i otvorio radnju u Vasinoj ulici. - Nisam Jevrejin, mada veoma cenim taj narod. Valjda ličim, i Grci i Jevreji su malo nosati.“
