Lazarević 1972, стр. 261—262; Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 400—401; Тмушић 1987, стр. 46, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Двадесет друга српска дивизија добила је задатак да ноћу 11/12. априла форсира Босут између Батроваца и Липовца, а затим ослободи Апшевце, Подграђе и садејствује деснокрилној 42. македонској дивизији која је требала да напада преко Нијемаца и Отока ка Привлаци”.; Тмушић 1987, стр. 48—50, поглавље «Напад јединица са фронта»: „После јаке и прецизне петнаестоминутне артиљеријске припреме 12. априла у 5 часова почео је пробој фронта… и што је најважније, заузели су Винковце, снажно немачко упориште и комуникациони чвор”.; Colić 1988, стр. 355—356, 362—56; Tošić-Malešević 2016, стр. 351—352. Lazarević, Božo (1972). Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilačkom ratu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoizdavački zavod. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 04. 9. 2022.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022. Tošić-Malešević, Nikola (2016). „Syrmian front: From its establishment to the breakthrough”. Vojno delo. 68 (5): 335—358. ISSN0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1605335T. Приступљено 15. 7. 2022.
Lazarević 1972, стр. 261—262; Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 400—401; Тмушић 1987, стр. 46, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Двадесет друга српска дивизија добила је задатак да ноћу 11/12. априла форсира Босут између Батроваца и Липовца, а затим ослободи Апшевце, Подграђе и садејствује деснокрилној 42. македонској дивизији која је требала да напада преко Нијемаца и Отока ка Привлаци”.; Тмушић 1987, стр. 48—50, поглавље «Напад јединица са фронта»: „После јаке и прецизне петнаестоминутне артиљеријске припреме 12. априла у 5 часова почео је пробој фронта… и што је најважније, заузели су Винковце, снажно немачко упориште и комуникациони чвор”.; Colić 1988, стр. 355—356, 362—56; Tošić-Malešević 2016, стр. 351—352. Lazarević, Božo (1972). Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilačkom ratu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoizdavački zavod. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 04. 9. 2022.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022. Tošić-Malešević, Nikola (2016). „Syrmian front: From its establishment to the breakthrough”. Vojno delo. 68 (5): 335—358. ISSN0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1605335T. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 13—17; Тмушић 1987, стр. 17—18, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»: „После ослобођења Београда, јединицама НОВЈ и Црвене армије пружале су се могућности… тешко да би се могла повући и пребацити у Мађарску, како је замишљено у Берлину”.; Lexikon der Wehrmacht. Heeresgruppe E. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.„Heeresgruppe E”. www.lexikon-der-wehrmacht.de. Lexikon der Wehrmacht. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 20—21, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»; „Док су се водиле борбе на улицама Земуна, у нођи 21/22. октобра, војвођански 12. ударни корпус и делови Црвене армије прешли су код Скеле, Умке и Бољеваца преко Саве у Срем… Тако су јединице 12. војвођанског корпуса и 6. личка пролетерска дивизија, подржане од стране артиљеријских и других јединица Црвене армије, 24. октобра избиле на линију Шатринци, Путинци, Добринци, Буђановци — испред немачких положаја браон линије, првих одбрамбених положаја у Срему”.; Штеменко 2014, стр. 221—222. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Штеменко, Сергей (2014). Генеральный штаб в годы войны. Освобождение Европы. Книга 2 (на језику: руски). Вече. ISBN978-5-4444-2346-2. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 18, 311; Тмушић 1987, стр. 18—19, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»: „Са друге стране, држањем положаја у Срему, немачке јединице најбоље су обезбеђивале јужни бок својих снага у Мађарској,… Између Босута и Саве изграђена су у појединим селима самостална упоришта”.. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 35—38; Тмушић 1987, стр. 22—23, поглавље «Почиње савлађивање немачких одбрамбених линија»: „Немачка дивизија »Бетхер«, формирана на брзину и за ову прилику, имала је 15.000 војника… и тиме привремено укочи напад 36. војвођанске дивизије”.. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 19—20, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»: „Крајем септембра и у октобру 1944, до почетка борби на Сремском фронту налазиле су се следеће немачке јединице… Штабови 1. брдске и 118. ловачке дивизије били су у Кузмину”. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 24, поглавље «Формирана 51. војвођанска дивизија»: „Првог новембра расформирана је Сремска оперативна зона… 11. војвођанска бригада прешла у Бачку и посела положаје на левој обали Дунава”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 26—27, поглавље «Заузимање »црне линије«»: „Ослобођењем Сремске Митровице немачка дивизија Бетхер повукла је своје снаге на четврту по реду линију… у питању је било 350.000 немачких војника који долазе из Грчке”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 66; Тмушић 1987, стр. 27—28, поглавље «Војвођански корпус одлази из Срема, остаје 1. пролетерски»: „Јединице 12. војвођанског ударног корпуса, после тешких двадесетодневних борби повлаче се у позадину… Прехладе, упале и друге болести су биле свакодневна појава, не мање опасне од непријатељског зрна”.. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 88; Тмушић 1987, стр. 28—29, поглавље «Децембарска офанзива»: „У другој половини новембра вршене су припреме за настављање… Експлозије нагазних и потезних мина, ручних бомби, граната, ватра из аутоматског оружја, пушака и минобацача трештала је на све стране”.; Schmider 2007, стр. 1057—1059. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Schmider, Klaus (2007). „Der jugoslawische Kriegsschauplatz als Eckpfeiler der südlichen Ostfront (Oktober 1944 bis Mai 1945)”. Ур.: Frieser, Karl-Heinz. Die Ostfront 1943/44: der Krieg im Osten und an den Nebenfronten (на језику: немачки). Deutsche Verlags-Anstalt. стр. 1009—1088. ISBN978-3-421-06235-2. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 29, поглавље «Децембарска офанзива»: „Када је 29. новембра ослобођена Барања, бригаде 51. војвођанске дивизије поселе су леву обалу Драве,… и трећи фронт на реци Дрини од Зворника до њеног ушћа у Саву”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 28—29, поглавље «Децембарска офанзива»: „У другој половини новембра вршене су припреме за настављање… Експлозије нагазних и потезних мина, ручних бомби, граната, ватра из аутоматског оружја, пушака и минобацача трештала је на све стране”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 30—31, поглавље «Децембарска офанзива»: „Први дан напада није дао очекиване резултате. Осим што је 8. црногорска бригада продрла у Матору шуму… ослободиле Адашевце, Моровић, Вишњићево и Сремску Рачу”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 31—32, поглавље «»Нибелуншку линију треба држати под свим околностима и по сваку цену«»: „Крајем 5. децембра јединице 1. пролетерског корпуса НОВЈ и 68. корпуса Црвене армије избиле су… 223. дивизију, и то од Илаче према Негославцима”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 119; Тмушић 1987, стр. 32—33, поглавље «Вуковарски мостобран није издржао»: „Напади $2. дивизије Црвене армије и 3. војвођанске бригаде… ађутант команданта 8. батаљона Црвене армије Тарек”.. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 33, поглавље «Узастопни напади на зелену линију»: „Два дана пред почетак напада команду над непријатељским снагама на Дравском, Сремском и Дринском фронту преузео је Штаб 34. армијског корпуса”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 34, поглавље «Узастопни напади на зелену линију»: Д„ве бугарске дивизије — 3. и 8. поселе су део Сремског фронта, од Сотина до комуникације Шидски Бановци — Оролик”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 37—40, поглавље «Зимска олуја»: „Још маршал Тито није стигао у Београд, а почела је 17. јануара немачка противофанзива… Штаб 1. армије издао је заповест да јединице на целом фронту пређу у активну одбрану”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 40—42, поглавље «Привремено престају офанзивна дејства»: „На линији Мохово — Ловас — Товарник — Илинци — Апшевци 24. јануара обе стране прешле су у одбрану… изградили су веома развијен фортификацијски систем одбране”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 43, поглавље «ПРОБОЈ СРЕМСКОГ ФРОНТА»: „Када су 23. јануара немачке јединице прешле у одбрану, одмах су почеле… док су три остала појаса уређена по групном систему и само делимично поседнута”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 43, поглавље «ПРОБОЈ СРЕМСКОГ ФРОНТА»: „Одбрана положаја немачких јединица на Сремском фронту била је и даље поверена Штабу 34. армијског корпуса,… Укупна јачина корпуса износила је око 120000 војника”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 44, поглавље «ПРОБОЈ СРЕМСКОГ ФРОНТА»: „Почетком априла 1945. године пред пробој фронта 1. армија имала…”. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 45—47, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Сходно директиви Генералштаба Југословенске армије од 9. априла 1945… да учествује у разбијању и уништењу главнине немачког 34. армијског корпуса и спречи повлачење на запад кроз Славонију”.; Colić 1988, стр. 350. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022.
Lazarević 1972, стр. 261—262; Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 400—401; Тмушић 1987, стр. 46, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Двадесет друга српска дивизија добила је задатак да ноћу 11/12. априла форсира Босут између Батроваца и Липовца, а затим ослободи Апшевце, Подграђе и садејствује деснокрилној 42. македонској дивизији која је требала да напада преко Нијемаца и Отока ка Привлаци”.; Тмушић 1987, стр. 48—50, поглавље «Напад јединица са фронта»: „После јаке и прецизне петнаестоминутне артиљеријске припреме 12. априла у 5 часова почео је пробој фронта… и што је најважније, заузели су Винковце, снажно немачко упориште и комуникациони чвор”.; Colić 1988, стр. 355—356, 362—56; Tošić-Malešević 2016, стр. 351—352. Lazarević, Božo (1972). Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilačkom ratu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoizdavački zavod. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 04. 9. 2022.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022. Tošić-Malešević, Nikola (2016). „Syrmian front: From its establishment to the breakthrough”. Vojno delo. 68 (5): 335—358. ISSN0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1605335T. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 51—52, поглавље «172 дана Сремског фронта»: „Избијањем јединица 1. армије, 13. априла западно од Винковаца… Укупно је до сада прикупљено око 15.000 имена бораца и старешина НОВЈ—ЈА, Црвене армије и Бугарске народне армије”.. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.
Гибианский 2016, стр. 256—257. Гибианский, Л. Я. (2016). „Сталин, Тито, Павелич при завершении разгрома гитлеровской Германии и ее европейских сателлитов: документы, противоречащие голословным версиям”. Ур.: Никифоров, К. В.; Бјелајац, Миле; Силкин, Александр Александрович. Вместе в столетии конфликтов: Россия и Сербия в ХХ веке (на језику: руски). Институт славяноведения РАН. стр. 256—278. ISBN978-5-7576-0370-4. Приступљено 15. 7. 2022.
Тмушић 1987, стр. 20—21, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»; „Док су се водиле борбе на улицама Земуна, у нођи 21/22. октобра, војвођански 12. ударни корпус и делови Црвене армије прешли су код Скеле, Умке и Бољеваца преко Саве у Срем… Тако су јединице 12. војвођанског корпуса и 6. личка пролетерска дивизија, подржане од стране артиљеријских и других јединица Црвене армије, 24. октобра избиле на линију Шатринци, Путинци, Добринци, Буђановци — испред немачких положаја браон линије, првих одбрамбених положаја у Срему”.; Штеменко 2014, стр. 221—222. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Штеменко, Сергей (2014). Генеральный штаб в годы войны. Освобождение Европы. Книга 2 (на језику: руски). Вече. ISBN978-5-4444-2346-2. Приступљено 15. 7. 2022.
Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 13—17; Тмушић 1987, стр. 17—18, поглавље «Широка офанзивна дејства у Срему»: „После ослобођења Београда, јединицама НОВЈ и Црвене армије пружале су се могућности… тешко да би се могла повући и пребацити у Мађарску, како је замишљено у Берлину”.; Lexikon der Wehrmacht. Heeresgruppe E. Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022.„Heeresgruppe E”. www.lexikon-der-wehrmacht.de. Lexikon der Wehrmacht. Приступљено 15. 7. 2022.
Lazarević 1972, стр. 261—262; Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 400—401; Тмушић 1987, стр. 46, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Двадесет друга српска дивизија добила је задатак да ноћу 11/12. априла форсира Босут између Батроваца и Липовца, а затим ослободи Апшевце, Подграђе и садејствује деснокрилној 42. македонској дивизији која је требала да напада преко Нијемаца и Отока ка Привлаци”.; Тмушић 1987, стр. 48—50, поглавље «Напад јединица са фронта»: „После јаке и прецизне петнаестоминутне артиљеријске припреме 12. априла у 5 часова почео је пробој фронта… и што је најважније, заузели су Винковце, снажно немачко упориште и комуникациони чвор”.; Colić 1988, стр. 355—356, 362—56; Tošić-Malešević 2016, стр. 351—352. Lazarević, Božo (1972). Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilačkom ratu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoizdavački zavod. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 04. 9. 2022.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022. Tošić-Malešević, Nikola (2016). „Syrmian front: From its establishment to the breakthrough”. Vojno delo. 68 (5): 335—358. ISSN0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1605335T. Приступљено 15. 7. 2022.
Lazarević 1972, стр. 261—262; Pajović, Uzelac & Dželebdžić 1979, стр. 400—401; Тмушић 1987, стр. 46, поглавље «Операцијски план за пробој фронта у Срему»: „Двадесет друга српска дивизија добила је задатак да ноћу 11/12. априла форсира Босут између Батроваца и Липовца, а затим ослободи Апшевце, Подграђе и садејствује деснокрилној 42. македонској дивизији која је требала да напада преко Нијемаца и Отока ка Привлаци”.; Тмушић 1987, стр. 48—50, поглавље «Напад јединица са фронта»: „После јаке и прецизне петнаестоминутне артиљеријске припреме 12. априла у 5 часова почео је пробој фронта… и што је најважније, заузели су Винковце, снажно немачко упориште и комуникациони чвор”.; Colić 1988, стр. 355—356, 362—56; Tošić-Malešević 2016, стр. 351—352. Lazarević, Božo (1972). Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilačkom ratu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoizdavački zavod. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 04. 9. 2022.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Pajović, Ljubivoje; Uzelac, Dušan; Dželebdžić, Milovan (1979). Sremski front: 1944—1945 (на језику: српски). Beogradski izdavačko-grafički zavod. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Тмушић, Драгољуб (1987). Сремски фронт, 23. X 1944--13. IV 1945 (на језику: српски). Дневник. Приступљено 15. 7. 2022. Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941—1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 15. 7. 2022. Tošić-Malešević, Nikola (2016). „Syrmian front: From its establishment to the breakthrough”. Vojno delo. 68 (5): 335—358. ISSN0042-8426. doi:10.5937/vojdelo1605335T. Приступљено 15. 7. 2022.
