Стефан Лазаревић (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Лазаревић" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

12google.ba

low place

54^th place

10wikisource.org

27^th place

50^th place

6books.google.com

3^rd place

2^nd place

5web.archive.org

1^st place

5sanu.ac.rs

9,183^rd place

73^rd place

4google.rs

low place

48^th place

2academia.edu

121^st place

30^th place

2politika.rs

1,965^th place

11^th place

1srpsko-nasledje.rs

low place

1,547^th place

1politikin-zabavnik.co.rs

low place

376^th place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1fmg.ac

2,575^th place

1,326^th place

1rastko.rs

5,839^th place

40^th place

1scribd.com

482^nd place

69^th place

1sketchfab.com

low place

1novosti.rs

1,555^th place

6^th place

1glas-javnosti.rs

6,776^th place

35^th place

1ptujska-gora.si

low place

1despotovac.com

low place

academia.edu

Миладиновић-Радмиловић 2017, стр. 129. Миладиновић-Радмиловић, Наташа (2017). „Ктиторска гробница деспота Стефана”. 600 година манастира Павловац. Младеновац.
Милосављевић, Моника (2011). „Археологија над моштима”. Антропологија. 11 (2): 133. Приступљено 12. 4. 2017.

books.google.com

Острогорски 1969. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Дероко 1950. Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
„Манастир Павловац — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Павловац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Манастир Копорин — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Копорин, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Брезова, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.

despotovac.com

„Деспотовац: Деспот Стефан Лазаревић”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2010.

euweb.cz

w.genealogy.euweb.cz

„The Lazarevici - Balkan 17”. w.genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). 2003. Приступљено 12. 12. 2021.

fmg.ac

„STEFAN LAZAR Hrebljanović - SERBIA”. fmg.ac (на језику: енглески). Medieval Lands project. Приступљено 12. 12. 2021.

glas-javnosti.rs

arhiva.glas-javnosti.rs

Никчевић, З (3. 3. 2007). „Генетска анализа решава средњовековну мистерију”. Глас Јавности. Архивирано из оригинала 13. 05. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2010.

google.ba

books.google.ba

Nicolle 1999, стр. 40, 64. Nicolle, David (1999). Nicopolis 1396: The Last Crusade (на језику: енглески). Bloomsbury USA. ISBN 978-1-85532-918-8. Приступљено 12. 12. 2021.
Nicolle 1999. Nicolle, David (1999). Nicopolis 1396: The Last Crusade (на језику: енглески). Bloomsbury USA. ISBN 978-1-85532-918-8. Приступљено 12. 12. 2021.
Новаковић, Стојан (1893). Срби и Турци XIV и XV века: историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову (на језику: српски). Štampano u Državnoj štampariji. Приступљено 12. 12. 2021.
Јовановић, Војислав (2004). Ново Брдо (на језику: српски). Републички завод за заштиту споменика културе Београд. ISBN 978-86-80879-32-1. Приступљено 12. 12. 2021.
Stevanović, Živadin M. (1968). Postanak i razvitak Gornjeg Milanovca (на језику: српски). Izdanje pisca. Приступљено 12. 12. 2021.
Дероко 1985. Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији (на језику: српски). Turistička Štampa. Приступљено 12. 12. 2021.
Милановић 2004. Милановић, Александар (2004). Кратка историја српског књижевног језика (на језику: српски). Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-11104-3. Приступљено 9. 12. 2021.
Марковић, Гордана; Пејић, Светлана (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и великог значаја (на језику: српски). Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-60-4.
Đidić, Predrag (2008). Tvrđave i ostaci utvrđenih gradova: Kruševac (на језику: српски). Beogradska tvrđava. ISBN 978-86-908427-4-2. Приступљено 12. 12. 2021.
Đidić, Predrag (2008). Tvrđave i ostaci utvrđenih gradova: Stalać (на језику: српски). Beogradska tvrđava. ISBN 978-86-87535-03-9. Приступљено 12. 12. 2021.
Đidić, Predrag (2008). Tvrđave i ostaci utvrđenih gradova: Maglič (на језику: српски). Beogradska tvrđava. ISBN 978-86-908427-9-7. Приступљено 12. 12. 2021.
Петровић, Сретен (2000). Српска митологија: Систем српске митологије (на језику: српски). Просвета. ISBN 978-86-7455-415-9. Приступљено 9. 12. 2021.

google.rs

books.google.rs

Веселиновић & Љушић 2001. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
Веселиновић 1995. Веселиновић, Андрија (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Војска.
Веселиновић 1995, стр. 163. Веселиновић, Андрија (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Војска.
Веселиновић 1995, стр. 197. Веселиновић, Андрија (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Војска.

novosti.rs

Марковић, М (13. 11. 2006). „Наука већ доказала: Копорин”. Вечерње Новости. Приступљено 11. 4. 2010. ^{[мртва веза]}

politika.rs

Пешић, М (6. 2. 2007). „Вук или Стефан”. Политика. Приступљено 11. 4. 2010.
Пешић, М (29. 11. 2006). „Археолошки налази под кључем”. Политика. Приступљено 11. 4. 2010.

politikin-zabavnik.co.rs

„Као месец посред звезда”. Политикин Забавник. 9. 5. 2008. Приступљено 12. 12. 2021.

ptujska-gora.si

„Ptujska Gora – Church of the Mantled Virgin Mary the Protector” (на језику: енглески језик). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2010.

rastko.rs

Константин Филозоф 1431. Константин Филозоф (1431). Житије деспота Стефана Лазаревића (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2021.

sanu.ac.rs

spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs

„Манастир Павловац — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Павловац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Манастир Војловица — Споменици културе у Србији”. САНУ.
„Манастир Копорин — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Копорин, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
„Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Брезова, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.

scribd.com

Пурковић 1978. Пурковић, Миодраг (1978). Кнез и деспот Стефан Лазеревић. СПЦ. стр. 164.

sketchfab.com

„Фотограметријска реконструкција гроба деспота Стефана Лазаревића”. Приступљено 23. 7. 2016.

srpsko-nasledje.rs

Spremić, Momčilo (1998). „TREBA LI REHABILITOVATI NAJVEĆEG IZDAJNIKA? VUK NIJE BIO BRANKOVIĆ”. Srpsko Nasledje. Архивирано из оригинала 08. 12. 2021. г. Приступљено 12. 12. 2021.

web.archive.org

Остаци манастирске цркве су уништени 1909. године, а Милоје Васић их је датовао у доба Стефана Лазаревића ([1]).
Spremić, Momčilo (1998). „TREBA LI REHABILITOVATI NAJVEĆEG IZDAJNIKA? VUK NIJE BIO BRANKOVIĆ”. Srpsko Nasledje. Архивирано из оригинала 08. 12. 2021. г. Приступљено 12. 12. 2021.
Никчевић, З (3. 3. 2007). „Генетска анализа решава средњовековну мистерију”. Глас Јавности. Архивирано из оригинала 13. 05. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2010.
„Ptujska Gora – Church of the Mantled Virgin Mary the Protector” (на језику: енглески језик). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2010.
„Деспотовац: Деспот Стефан Лазаревић”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2010.

wikisource.org

sr.wikisource.org

Његов отпор је задивио савременике, а сматра се да је по њему створен лик војводе Пријезде, који је опеван у српској епској народној песми „Смрт војводе Пријезде”.
Станојевић 1910. Станојевић, Станоје (1910). „VIII Борба српскога народа с Турцима”. Историја српскога народа. Београд — преко Викизворника.
Ивић 1928. Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (III допуњено изд.). Нови Сад — преко Викизворника.
Слово љубве — преко Викизворника.
Милош Обилић змајски син — преко Викизворника.
Херцеговачка приповетка о Високом Стевану — преко Викизворника.
Високи Стеван и цар Бојадин — преко Викизворника.
Вуков Рјечник о Сибињанин Јанку — преко Викизворника.
Вуков Рјечник о Високом Стефану — преко Викизворника.
Високи Стеван и цар Бајазит — преко Викизворника.