Стефан Милутин (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Милутин" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

9books.google.com

3^rd place

2^nd place

3web.archive.org

1^st place

2rastko.rs

5,839^th place

40^th place

2academia.edu

121^st place

30^th place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1politika.rs

1,965^th place

11^th place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

1spc.rs

8,834^th place

31^st place

1org.yu

low place

academia.edu

Поповић 2010. Поповић, Мирослав М. (2010). Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља. Београд: Институт за теолошка истраживања.
Узелац 2021, стр. 187-206. Узелац, Александар (2021). „Марија де Кајо, сестра краљице Јелене”. Између Подунавља и Средоземља. Пожаревац; Ниш: Народни музеј; Центар за црквене студије. стр. 187—206.

books.google.com

Максимовић 1981, стр. 437-448. Максимовић, Љубомир (1981). „Почеци освајачке политике”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 437—448.
Ћирковић 1981а, стр. 449-461. Ћирковић, Сима (1981а). „Унутрашње борбе почетком XIV века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 449—461.
Ћирковић 1981б, стр. 462-475. Ћирковић, Сима (1981б). „Унутрашња политика краља Милутина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 462—475.
Баришић & Ферјанчић 1986, стр. 43-44. Пахимер је записао како је Стефан Драгутин „одвојио себи довољно земље [и] препустио бригу око власти њему [Милутину], који ће после смрти [Драгутина] сачувати власт његовој деци.”. Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
Баришић & Ферјанчић 1986, стр. 30-33. Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
Митровић 1992. Митровић, Јеремија Д. (1992). Српство Дубровника. Београд: Српска књижевна задруга.
Fine 1994, стр. 261 Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Lea 2005, стр. 298. Lea, Henry Charles (2005) [1888]. A History of the Inquisition of the Middle Ages. Cosimo, Inc. стр. 298. ISBN 978-1-59605-620-6.
Баришић & Ферјанчић 1986. Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.

euweb.cz

genealogy.euweb.cz

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица

nb.rs

digitalna.nb.rs

"Политика", 12. нов. 1921 (шлајфна лево, у средини)

org.yu

snaga.org.yu

„Илустрована историја Срба”, Приступљено 8. април 2013.

politika.rs

Бугари побожно славе српског краља („Политика“, 5. новембар 2014)

rastko.rs

Жељко Фајфрић, „Света лоза Стефана Немање“, Шид 1998.
Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“ (рукопис из 1941) Београд 1989. (поглавље о Милутину)

spc.rs

„Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова”. СПЦ. 31. 3. 2023. Приступљено 2. 4. 2023.

web.archive.org

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
Мак Данијел & Петровић 1988. Мак Данијел, Гордон; Петровић, Дамњан, ур. (1988). Данило Други: Животи краљева и архиепископа српских: Службе (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 25. 01. 2025.
Порчић 2021, стр. 31-68. Порчић, Небојша (2021). „Марија, сестра српске краљице Јелене” (PDF). Историјски часопис. 70: 31—68. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 25. 01. 2025.