Стефан Милутин (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Милутин" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

3rastko.rs

5,839^th place

40^th place

3academia.edu

121^st place

30^th place

2scribd.com

482^nd place

69^th place

2books.google.com

3^rd place

2^nd place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1web.archive.org

1^st place

1google.ba

low place

54^th place

1politika.rs

1,965^th place

11^th place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

1spc.rs

8,834^th place

31^st place

1org.yu

low place

academia.edu

Логос 2017, стр. 183, 185-186. После одрицања од престола Драгутин се понекад у изворима јавља без звања „краљ”, а понекад са њим, али он од 1282, тј. од предаје круне млађем брату, више није био законито крунисани краљ.. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 185-186. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 185-186 са напоменом 945. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.

books.google.com

Fine 1994, стр. 261 Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Lea 2005, стр. 298. Lea, Henry Charles (2005) [1888]. A History of the Inquisition of the Middle Ages. Cosimo, Inc. стр. 298. ISBN 978-1-59605-620-6.

euweb.cz

genealogy.euweb.cz

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица

google.ba

books.google.ba

Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.

nb.rs

digitalna.nb.rs

"Политика", 12. нов. 1921 (шлајфна лево, у средини)

org.yu

snaga.org.yu

„Илустрована историја Срба”, Приступљено 8. април 2013.

politika.rs

Бугари побожно славе српског краља („Политика“, 5. новембар 2014)

rastko.rs

Жељко Фајфрић, „Света лоза Стефана Немање“, Шид 1998.
Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“ (рукопис из 1941) Београд 1989. (поглавље о Милутину)
Јеремија Д. Митровић, „Српство Дубровника“, Београд. . 1992. ISBN 978-86-379-0319-2 http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

scribd.com

ВИИНЈ, VI 1986, стр. 43-44. Пахимер је записао како је Стефан Драгутин „одвојио себи довољно земље [и] препустио бригу око власти њему [Милутину], који ће после смрти [Драгутина] сачувати власт његовој деци.”. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 30-33. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.

spc.rs

„Свети краљ Милутин: Владар на раскршћима светова”. СПЦ. 31. 3. 2023. Приступљено 2. 4. 2023.

web.archive.org

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица