Стефан Немања (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Немања" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

24web.archive.org

1^st place

20books.google.com

3^rd place

2^nd place

7academia.edu

121^st place

30^th place

7nb.rs

3,800^th place

13^th place

5google.rs

low place

48^th place

3scribd.com

482^nd place

69^th place

2ceon.rs

low place

228^th place

2nisandbyzantium.org.rs

low place

2,436^th place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1rastko.rs

5,839^th place

40^th place

1youtube.com

9^th place

14^th place

1hilandar.info

low place

877^th place

1nemanjinapovelja.wordpress.com

low place

1wikisource.org

27^th place

50^th place

1camo.ch

low place

3,596^th place

1alo.rs

low place

64^th place

1novosti.rs

1,555^th place

6^th place

1b92.net

1,328^th place

10^th place

academia.edu

Бубало 2016б, стр. 243-250. Бубало, Ђорђе (2016б). „Пре и после Стефана Немање: Историјска прекретница или damnatio memoriae”. Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова. 1. Београд: Институт за историју уметности. стр. 243—250.
The Cave Lavra of the Archangel Michael in Ras (Danica Popović, Marko Popović, 1999)
Узелац 2018, стр. 120. Узелац, Александар (2018). Крсташи и Срби (XI-XII век). Београд: Утопија.
Узелац 2018, стр. 121. Узелац, Александар (2018). Крсташи и Срби (XI-XII век). Београд: Утопија.
Узелац 2018, стр. 123-124. Узелац, Александар (2018). Крсташи и Срби (XI-XII век). Београд: Утопија.
Узелац 2018, стр. 143. Узелац, Александар (2018). Крсташи и Срби (XI-XII век). Београд: Утопија.
Узелац 2018, стр. 144. Узелац, Александар (2018). Крсташи и Срби (XI-XII век). Београд: Утопија.

alo.rs

„Ово је споменик Стефану Немањи који ће украсити Савски трг у Београду”.

b92.net

„Стефан Немања би могао да добије свој споменик и у Нишу”. Б92. 29. 10. 2022. Приступљено 31. 10. 2022.

books.google.com

Новаковић 1958, стр. 179, 186-187. Новаковић, Реља (1958). „Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?”. Историски гласник. 11 (3-4): 165—192.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971а, стр. 105. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971а). „Јован Кинам”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 1—105.
Благојевић 1989. Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971а, стр. 1-105. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971а). „Јован Кинам”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 1—105.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971б, стр. 107-171. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971б). „Никита Хонијат”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 107—171.
Даничић 1865, стр. 1-117. Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд: Државна штампарија.
Ковачевић 1900, стр. 1-108. Ковачевић, Љубомир (1900). „Неколика питања о Стефану Немањи: Прилог критици извора за српску историју ХII. века”. Глас СКА. 58: 1—108.
Анастасијевић 1914. Анастасијевић, Драгутин (1914). Отац Немањин. Београд: Штампарија Доситије Обрадовић.
Крекић 1966, стр. 389. Крекић, Бариша (1966). „Ана Комнина”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 367—394.
Fine 1994, стр. 2-3, 58. Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Станојевић 1910. Станојевић, Станоје (1910) [1908]. Историја српскога народа (2. поправљено и попуњено изд.). Београд.
Duggan, Anne J.; Clarke, Peter D. (22. 4. 2016). Pope Alexander III (1159–81): The Art of Survival. Routledge. стр. 309—311. ISBN 978-1-317-07837-1.
Калић 1970, стр. 193-204. Калић, Јованка (1970). „Српско-византијски сукоб 1168. године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 193—204.
Острогорски 1969. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Пириватрић 2020, стр. 139-158. Пириватрић, Срђан (2020). „Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине: Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 139—158.
Ферјанчић 1971, стр. 249-252. Ферјанчић, Божидар (1971). „Писмо цара Исака II Анђела папи Целестину III”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 249—252.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971а, стр. 58-59. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971а). „Јован Кинам”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 1—105.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971а, стр. 58-59, 60-64. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971а). „Јован Кинам”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 1—105.
Калић & Радошевић-Максимовић 1971б, стр. 138-139. Постоје два описа Византинаца о смењивању Десе са места великог жупана. Према опису Јована Кинама то се десило 1163. Други опис оставио је Никита Хонијат и према њему смењивање Десе и уздизање Тихомира било је 1165. Калић, Јованка; Радошевић-Максимовић, Нинослава (1971б). „Никита Хонијат”. Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт. стр. 107—171.
Калић 1979, стр. 27-53. Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53.

camo.ch

Иво Пилар, „„Богомилско као социјални и политички проблем“”. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. (1927)

ceon.rs

scindeks-clanci.ceon.rs

euweb.cz

genealogy.euweb.cz

„Balkan 5”. genealogy.euweb.cz. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 6. 7. 2017.

google.rs

books.google.rs

Веселиновић & Љушић 2001. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
Веселиновић & Љушић 2001, стр. 36. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
Веселиновић & Љушић 2001, стр. 34. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
Веселиновић & Љушић 2001, стр. 29-32. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.
Веселиновић & Љушић 2001, стр. 32. Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије (1. изд.). Нови Сад: Платонеум.

hilandar.info

Манастир Хиландар: Оснивачка повеља Стефана Немање

nb.rs

digitalna.nb.rs

Павловић 1970, стр. 66. Сава I Немањић као годину смрти његовог оца уписао је 1200. и мањи део историчара пише да је то година смрти Стефана Немање. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
Павловић 1970, стр. 45-66. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
Павловић 1970, стр. 73-115. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
Павловић 1970, стр. 51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.