Логос 2017, стр. 140-142, 154-156 и 158 са напоменом 784. Из повеље Сплиту издате 1190-92. и натписа у Котору из 1195. види се да је Вукан био кнез, али и самозвани краљ у Зети око 1191. године, то јест знатно пре него је његов средњи брат постао велики жупан. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 167. „Доментијан је добро познавао Саву I и опис крунисања је добио од њега, или чак гледао својим очима тај догађај, као ученик Саве I. Тома Сплићанин није морао познавати папиног посланика који је однео круну, а могао је писати о крунисању оно што је замислио као уобичајено, то јест да је доносилац круне извршио и крунисање.“. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-37-4.
Орбини 1999, стр. 315-316. Према Орбину: „Немања II, наследи од оца толике државе… Хтеде узети наслов краља Рашке, односно краља Србије… Би окруњен краљем Рашке… а при посвећењу затражи да му име Немања буде промењено у Стефан. Од тога потиче обичај да сви српски краљеви, његови наследници из куће Немањића, носе име Стефан.“ Орбин је очигледно имао неку делимично измењену традицију о Немањи II и његовом крунисању, али греши када пише да је лично име Немања II замењено заједничким владарским именом Стефан. Немањићи су задржавали своја лична имена, али као владари у неким случајевима истицали су само заједничко владарско име Стефан и само њиме потписивали државне документе.. Орбини, Мавро (1999). Краљевство Славена. Загреб.
Павловић 1970, стр. 51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност, I. Нови Сад – Београд. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2020.
Arhiđakon Toma 2003, стр. 93. Он је описао да је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету земљу у августу 1217. а после тога пише да су неки војници које је оставио напустили Сплит следеће 1218. Након спомињања почетка 1218. Тома додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање, али ако он пише о времену крунисања то може бити пре почетак 1218. него 1217. Arhiđakon Toma (2003). Historia Salonitana.
Стојановић 1927, стр. 182 и 187. Стари српски летописи набрајају 12 епископија у Савиној архиепископији, али у том набрајању грешком се појављују Београдска и Браничевска епископија. Оне су биле изван Србије у време Првовенчаног. Није јасно шта је било са старим седиштем епископије у Липљану. Липљан се налазио у Србији, али можда није био тада седиште епископа. Ипак, у списковима старих српских летописаца се појављује Грачаница као седиште липљанског епископа. Тако да је било 10 епископија, или 11 са Липљаном.. Стојановић, Љубомир (1927). Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци.
Павловић 1970, стр. 51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност, I. Нови Сад – Београд. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2020.
