Стефан Урош III (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Урош III" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

23academia.edu

121^st place

30^th place

23google.rs

low place

48^th place

15mpn.gov.rs

low place

381^st place

10scribd.com

482^nd place

69^th place

6nb.rs

3,800^th place

13^th place

3web.archive.org

1^st place

3rastko.rs

5,839^th place

40^th place

2books.google.com

3^rd place

2^nd place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1promacedonia.org

6,676^th place

885^th place

1spc.rs

8,834^th place

31^st place

1meteocast.net

low place

1yandex.com

6,683^rd place

3,592^nd place

1zoo-club.org

low place

8,440^th place

1archive.org

6^th place

5^th place

1rtrs.tv

9,040^th place

38^th place

academia.edu

Логос 2017, стр. 284. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 285-286. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 127-133. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 284 са напоменом 1388. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 286. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
„Питање ктиторства цркве Светог Ђорђа у Полошком”. www.academia.edu. Академија Еду. Приступљено 11. 8. 2018.
Логос 2017, стр. 287, 293. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 288-290. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 287. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 288, 295, 304-305. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 288-289. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 289. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 290. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Марковић & Војводић 2017, стр. 368-369. Марковић, Миодраг; Војводић, Драган, ур. (2017). Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, рањивост (2. изд.). Belgrade.
Логос 2017, стр. 42, 216. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Соловјев 1926, стр. 112. Соловјев, Александар В. (1926). Одабрани споменици српског права (од XII до XV века). Београд.
Логос 2017, стр. 274. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 290 у напомени 1433. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 290-291. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 291. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 291 у напомени 1439. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 244. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 291 са напоменом 1442. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.

archive.org

Руварац 1934, стр. 41-45. Руварац, Иларион (1934). Зборник Илариона Руварца: одабрани историски радови. 1, Политичка историја, историја књижевности, историска географија и критика. Сремски Карловци.

books.google.com

Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press, стр. 221, ISBN 978-0-472-08260-5
Ћирковић 1995, стр. 109. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.

euweb.cz

genealogy.euweb.cz

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица

google.rs

books.google.rs

Вуковић, Момчило (1981). Династија Немањића, жене владара, задужбине и црква (1168—1371). стр. 35.
Пауновић, Маринко (1998). Срби: биографије знаменитих : А-Ш. стр. 166.
Пауновић, Маринко (1989). Србија у доба Немањића: од кнежевине до царства : 1168-1371 : илустрована хроника. стр. 277.
Николић, Петко (2016). Трагом истине. стр. 107.
Бојанин, Станоје (2005). Забаве и светковине у средњовековној Србији : од краја XII до краја XV века. стр. 95.
Ћирковић, Симо Ц. (2006). Српска породична енциклопедија, Том 6. стр. 17.
Пауновић, Маринко (1989). Србија у доба Немањића: од кнежевине до царства : 1168-1371 : илустрована хроника. стр. 261.
Српска књижевна задруга (1982). Историја српског народа: књ. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). стр. 498.
Историјски институт Београд (1971). Историјски часопис 18. стр. 179 ???.
Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557 године. стр. 31.
Медини, Милорад (1953). Дубровник Гучетића. стр. 12.
Веселиновић, Мандић (2008). Велика господа све српске земље и други просопографски прилози. стр. 127.
САНУ (1983). Глас, Том 338. стр. 37.
Рудић, Срђан (2011). Споменица академика Симе Ћирковића. стр. 337.
Српска књижевна задруга (1892). Историја српског народа: књ. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). стр. 502.
Јовић, Момир (1990). Српске земље и владари. стр. 67.
Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. стр. 192.
Београдски институт (1984). Историјски часопис 31. стр. 28.
Јовић, Момир (1990). Српске земље и владари. стр. 181.
Друштво св. Саве (1940). Браство, Том 31. стр. 105.
Срећковић, Пантелија (1888). Историја српскога народа: Време краљевства и царства (1159—1367). Књига друга. стр. 304. Текст „институт” игнорисан (помоћ)
Наклада Хрватског штампарског завода (1919). Цар Душан: Млади краљ. стр. 218.
Муњић, Димитрије (1957). Улога Српске православне цркве у цувању националног јединства и целине српског народна. стр. 16.

meteocast.net

sr.meteocast.net

„Излазак и залазак сунца у Гацко”. Приступљено 2. 8. 2020.

mpn.gov.rs

nardus.mpn.gov.rs

Јечменица 2012, стр. 38, 40–41. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 38, 47–49. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 52–55. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 39-40 са напоменом 39. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 41–42. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 59. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 59-61. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 62. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 71-72. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 75. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 37. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 97-98. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 98. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 98-99. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.
Јечменица 2012, стр. 100. Јечменица, Дејан (2012). Стефан Душан и Дубровник. Београд.

nb.rs

digitalna.nb.rs

Павловић 1970в, стр. 140-141. Изгледа да је умро 5 година после побуне која је била 1313/1314. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.
Павловић 1970в, стр. 133-134. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.
Павловић 1970в, стр. 46. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.
Павловић 1970в, стр. 47. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.
Павловић 1970в, стр. 47-48. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.
Павловић 1970в, стр. 48. Павловић, Драгољуб, ур. (1970в). Стара српска књижевност, III. Нови Сад – Београд.

promacedonia.org

Узелац 2015, стр. 210, 219-224, 238-239. Узелац, Александар (2015). Под сенком пса : Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века. Београд.

rastko.rs

Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“ (рукопис из 1941) Београд 1989. (поглавље о Стефану)
Жељко Фајфрић, „Света лоза Стефана Немање“, Шид 1998.
Цамблак 2000. Цамблак, Григорије (2000). „Житије Стефана Дечанског”. Београд.

rtrs.tv

„Данас је Мратиндан”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 11. 2011. Приступљено 24. 11. 2011.

scribd.com

Стојановић 1927, стр. 80-81, 100. Стојановић, Љубомир (1927). Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 39-41. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 92. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 171-174, 613. са напоменама. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 178-179 у напомени 56. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 211. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 179. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
Ферјанчић, Божидар; Ћирковић, Сима (2005). Стефан Душан краљ и цар 1331—1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37.
ВИИНЈ, VI 1986, стр. 598. ВИИНЈ, VI (1986). Византијски извори за историју народа Југославије, VI. Београд.
Стојановић 1927, стр. 82-83, 103. Стојановић, Љубомир (1927). Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци.

spc.rs

„Свети краљ Стефан Дечански”. www.spc.rs. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 11. 8. 2018.

web.archive.org

Genealogy.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008), сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
„Свети краљ Стефан Дечански”. www.spc.rs. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 11. 8. 2018.
„Која је максимална и минимална брзина за коња”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020.

yandex.com

„Мерена удаљеност од Скадра, поред Дрима, преко Призрена до Неродимља”. Приступљено 21. 8. 2020.

zoo-club.org

sr.zoo-club.org

„Која је максимална и минимална брзина за коња”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020.