Турска (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Турска" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

37web.archive.org

1^st place

8books.google.com

3^rd place

2^nd place

8dmi.gov.tr

low place

2,691^st place

6worldcat.org

5^th place

12^th place

5doi.org

2^nd place

4^th place

4hurriyetdailynews.com

1,645^th place

1,165^th place

3archive.org

6^th place

5^th place

3shura.org.tr

low place

7,469^th place

3aa.com.tr

754^th place

1,097^th place

2tuik.gov.tr

728^th place

1,631^st place

2jstor.org

26^th place

57^th place

2britannica.com

40^th place

15^th place

2nytimes.com

7^th place

25^th place

2washingtonpost.com

34^th place

144^th place

2archive.today

14^th place

22^nd place

2dreamland.travel

low place

1,480^th place

2dailysabah.com

2,228^th place

1,960^th place

2cia.gov

89^th place

85^th place

2metro.istanbul

6,861^st place

low place

2youtube.com

9^th place

14^th place

2oecd.org

960^th place

1,053^rd place

2worldbank.org

231^st place

254^th place

1tbmm.gov.tr

834^th place

9,781^st place

1anayasa.gov.tr

low place

1imf.org

142^nd place

180^th place

1metmuseum.org

983^rd place

726^th place

1dw.com

204^th place

221^st place

1cyprus-mail.com

6,937^th place

low place

1zeit.de

267^th place

2,020^th place

1giga-hamburg.de

low place

1eiu.com

3,305^th place

low place

1newyorker.com

146^th place

464^th place

1turizm.net

low place

1unesco.org

104^th place

131^st place

1ipkb.gov.tr

low place

1weatherbase.com

1,649^th place

959^th place

1canew.org

low place

1nih.gov

4^th place

8^th place

1washington.edu

1,067^th place

757^th place

1bbc.com

20^th place

51^st place

1trtworld.com

4,875^th place

7,130^th place

1yasalar.org

low place

1tccb.gov.tr

5,828^th place

9,178^th place

1rts.rs

1,751^st place

7^th place

1nova.rs

6,809^th place

39^th place

1n1info.rs

low place

336^th place

1worldometers.info

2,099^th place

1,144^th place

1oica.net

5,097^th place

2,018^th place

1beko.co.uk

low place

1ntvmsnbc.com

2,761^st place

8,574^th place

1businessweek.com

712^th place

1,155^th place

1theguardian.com

12^th place

43^rd place

1climatechangenews.com

low place

1ebrd.com

low place

2,434^th place

1techcrunch.com

187^th place

645^th place

1nikkei.com

211^th place

6,293^rd place

1digiday.com

8,577^th place

low place

1cnbc.com

220^th place

958^th place

1studyinturkey.org

low place

1dhmi.gov.tr

low place

1newsweek.com

269^th place

695^th place

1sdlmedia.com

low place

1hurriyet.com.tr

239^th place

414^th place

1business-on.de

low place

1theb1m.com

low place

1tcdd.gov.tr

low place

1thinkgeoenergy.com

low place

1iea.org

2,532^nd place

1,705^th place

1emreozgur.com

low place

1euronews.com

612^th place

1,276^th place

1enerji.gov.tr

low place

1alarabiya.net

598^th place

2,180^th place

1reuters.com

49^th place

103^rd place

1kulturturizm.gov.tr

low place

1blueflag.global

low place

1euromonitor.com

8,805^th place

2,451^st place

1simitcay.com

low place

1turks.org.uk

low place

aa.com.tr

„Turkish Airlines' net profit triples in 9-month”. Anadolu Agency. 7. 11. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2018.
„Istanbul's $1.3BN Eurasia Tunnel prepares to open”. Anadolu Agency. 19. 12. 2016.
„Serbia receives first gas from TurkStream pipeline”.

alarabiya.net

english.alarabiya.net

„Erdogan says Turkey will accelerate Black Sea gas production from Sakarya field”. Al Arabiya English (на језику: енглески). 2022-06-14. Приступљено 2022-10-11.

anayasa.gov.tr

„Mevzuat: Anayasa” (на језику: турски). Constitutional Court of Turkey. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.

archive.org

Roderic H. Davison (март 1975). „Review „From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919—1920” by Paul C. Helmreich”. Slavic Review. 34 (1): 186—187.
, M.B (4. 11. 1939). „The Political and Strategic Importance of Turkey”. Bulletin of International News. 16 (22): 3—11. JSTOR 25642612.
Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ур. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. стр. 286. ISBN 978-0-89577-087-5.

archive.today

„Here's why Turkish opposition parties are contesting the referendum results”. Washington Post. 16. 4. 2017. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2017.
„Infrastrukturprojekte sollen die türkische Bauwirtschaft ankurbeln”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2013. г. , Germany Trade and Invest, 24.

bbc.com

„Recep Tayyip Erdogan wins Turkish presidential election”. BBC News. 10. 8. 2014.

beko.co.uk

„About Best-Selling Home Appliance Brand Beko UK”. Приступљено 9. 8. 2014.

blueflag.global

„Blue Flag sites”. Blue Flag.

books.google.com

Howard, Douglas Arthur (2001). The History of Turkey. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30708-9.
Sharon R. Steadman; Gregory McMahon (2011). The Oxford Handbook of Ancient Anatolia: (10,000–323 BC). Oxford University Press. стр. 3—11, 37. ISBN 978-0-19-537614-2. Приступљено 23. 3. 2013.
David Noel Freedman; Allen C. Myers; Astrid Biles Beck (2000). Eerdmans Dictionary of the Bible. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 61. ISBN 978-0-8028-2400-4. Приступљено 24. 3. 2013.
Masters, Bruce (2013). The Arabs of the Ottoman Empire, 1516—1918: A Social and Cultural History (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-03363-4.
Somel, Selcuk Aksin (2010). The A to Z of the Ottoman Empire (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-1-4617-3176-4.
Marushiakova, Elena; Popov, Veselin Zakhariev; Popov, Veselin; Descartes), Centre de recherches tsiganes (Université René (2001). Gypsies in the Ottoman Empire: A Contribution to the History of the Balkans (на језику: енглески). University of Hertfordshire Press. ISBN 978-1-902806-02-0.
Maas, Michael (2015). The Cambridge Companion to the Age of Attila. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02175-4.
Ibrahim Kaya (2004). Social Theory and Later Modernities: The Turkish Experience. Liverpool University Press. стр. 57—58. ISBN 978-0-85323-898-0. Приступљено 12. 6. 2013.

britannica.com

„Turkey, Mustafa Kemal and the Turkish War of Independence, 1919–23”. Encyclopædia Britannica. 2007. Приступљено 29. 10. 2007.
„Ecumenical Patriarchate of Constantinople”. britannica.com. Encyclopædia Britannica. Приступљено 21. 2. 2023.

business-on.de

„Infrastrukturprojekte sollen die türkische Bauwirtschaft ankurbeln”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2013. г. , Germany Trade and Invest, 24.

businessweek.com

„The Unknown TV Giant – Businessweek”. Bloomberg.com. 9. 6. 2006. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2014.

canew.org

Thissen, Laurens. „Time trajectories for the Neolithic of Central Anatolia” (PDF). CANeW – Central Anatolian Neolithic e-Workshop. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 6. 2007. г. Приступљено 30. 3. 2010.

cia.gov

„CIA World Factbook: Turkey”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2014.
„CIA World Factbook: Turkey”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 10. 1. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2011.

climatechangenews.com

„Big nations aid fossil fuels more than clean energies amid pandemic, researchers find”. Climate Home News (на језику: енглески). 3. 7. 2020. Приступљено 7. 7. 2020.

cnbc.com

„Turkish mobile gaming start-up defies economic turmoil to hit a $2.75 billion valuation”. CNBC. 18. 1. 2022.

cyprus-mail.com

„EU Council issues strong message about Turkey's obligations”. Cyprus Mail. 26. 6. 2018. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2019.

dailysabah.com

„Turkey's fastest unicorn Dream Games' valuation hits $2.75B”. DailySabah. 18. 1. 2022.
„Turkey sees up to 20 bcm annual natural gas output from Black Sea”. Daily Sabah (на језику: енглески). 2021-06-07. Приступљено 2021-07-03.

dhmi.gov.tr

„It will be the biggest airport of the world”. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала 29. 1. 2013. г. Приступљено 24. 1. 2013.

digiday.com

„Why Turkey is becoming the Silicon Valley of mobile gaming”. Digiday. 26. 1. 2022.

dmi.gov.tr

„Meteoroloji Genel Müdürlüğü”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„Climate of Turkey” (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
„Climate of Turkey” (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.

doi.org

Casson, Lionel (1977). „The Thracians” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521. JSTOR 3258667. doi:10.2307/3258667. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2019.
Schaller, Dominik J.; Zimmerer, Jürgen (2008). „Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies—introduction”. Journal of Genocide Research. 10 (1): 7—14. ISSN 1462-3528. doi:10.1080/14623520801950820.
Balter, Michael (27. 2. 2004). „Search for the Indo-Europeans: Were Kurgan horsemen or Anatolian farmers responsible for creating and spreading the world's most far-flung language family?”. Science. 303 (5662): 1323. PMID 14988549. doi:10.1126/science.303.5662.1323.
Acar, Sevil; Challe, Sarah; Christopoulos, Stamatios; Christo, Giovanna (2018). „Fossil fuel subsidies as a lose-lose: Fiscal and environmental burdens in Turkey”. New Perspectives on Turkey. 58: 93—124. doi:10.1017/npt.2018.7.
UNWTO Tourism Highlights: 2019 Edition | World Tourism Organization. 2019. ISBN 978-92-844-2115-2. doi:10.18111/9789284421152.

dreamland.travel

„Турска летовалишта”. Дреам Ланд травел. Приступљено 15. 2. 2021.
„Кападокија”. Дреам Ланд травел. Приступљено 15. 2. 2021.

dw.com

„Erdogan: Turkey will 'never accept' genocide charges”. Deutsche Welle. Приступљено 7. 2. 2018.

ebrd.com

„The EBRD's just transition initiative”. European Bank for Reconstruction and Development.

eiu.com

The Economist Intelligence Unit (8. 1. 2019). „Democracy Index 2018: Me Too?”. The Economist Intelligence Unit. Приступљено 13. 1. 2019.

emreozgur.com

„BAKÜ-T İ FL İ S-CEYHAN BORUHATTI'NDA SON DURUM” (PDF). emreozgur.com. Приступљено 12. 8. 2014.

enerji.gov.tr

„Natural Gas”. Ministry of Energy and Natural Resources. Архивирано из оригинала 2021-12-19. г. Приступљено 2021-12-19.

euromonitor.com

go.euromonitor.com

„Top 100 City Destinations: 2019 Edition”. Euromonitor International. Приступљено 3. 12. 2019.

euronews.com

Fielder, Jez (21. 8. 2020). „Turkey's Erdogan announces discovery of large natural gas reserve off its Black Sea coast”. Euronews. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020.

giga-hamburg.de

„The Political Economy of Regional Power: Turkey” (PDF). giga-hamburg.de. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 02. 2014. г. Приступљено 18. 2. 2015.

hurriyet.com.tr

Cebeci, Uğur (2019-08-21). „Yeni uçuşlar yakında”. www.hurriyet.com.tr (на језику: турски). Архивирано из оригинала 2019-08-23. г. Приступљено 2019-08-23.

hurriyetdailynews.com

„Groundbreaking ceremony for bridge over Dardanelles to take place on March 18”. Hürriyet Daily News. 17. 3. 2017. Приступљено 19. 3. 2017.
„Groundbreaking ceremony for bridge over Dardanelles to take place on March 18”. Hürriyet Daily News. 17. 3. 2017. Приступљено 19. 3. 2017.
„Turkey begins laying Black Sea natural gas pipeline”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). 14. 6. 2022. Приступљено 2022-06-20.
„Antalya hosts over 9 million tourists in 2021”. Hürriyet. Приступљено 22. 1. 2022.

iea.org

„Renewable Electricity Capacity And Generation Statistics June 20”. Приступљено 2. 12. 2021.

imf.org

„World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Türkiye)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступљено 22. 10. 2024.

ipkb.gov.tr

„Retrofitting and Reconstruction Works” (PDF). Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. стр. 10. „Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”

jstor.org

Casson, Lionel (1977). „The Thracians” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521. JSTOR 3258667. doi:10.2307/3258667. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2019.
, M.B (4. 11. 1939). „The Political and Strategic Importance of Turkey”. Bulletin of International News. 16 (22): 3—11. JSTOR 25642612.

kulturturizm.gov.tr

yigm.kulturturizm.gov.tr

„Tourism Statistics” (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.

metmuseum.org

Casson, Lionel (1977). „The Thracians” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521. JSTOR 3258667. doi:10.2307/3258667. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2019.

metro.istanbul

„Istanbul Metro Passenger Statistics” (PDF). Istanbul Metro (на језику: турски). 6. 1. 2020. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.
„Lines in Operation” [Rail Systems] (на језику: енглески). Metro İstanbul. 2022. Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено 9. 1. 2022.

n1info.rs

„Kako je Turska promenila ime u „Turkiye“”. N1. 15. 6. 2022. Приступљено 16. 7. 2024.

newsweek.com

„Istanbul's New Erdoğan-Backed Airport to Be Named After... Erdoğan”. Newsweek. 14. 8. 2014.

newyorker.com

Ackerman, Elliot (16. 7. 2016). „Atatürk Versus Erdogan: Turkey's Long Struggle”. The New Yorker. ISSN 0028-792X. Приступљено 24. 4. 2018. >

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Balter, Michael (27. 2. 2004). „Search for the Indo-Europeans: Were Kurgan horsemen or Anatolian farmers responsible for creating and spreading the world's most far-flung language family?”. Science. 303 (5662): 1323. PMID 14988549. doi:10.1126/science.303.5662.1323.

nikkei.com

asia.nikkei.com

„SoftBank investment in Trendyol creates Turkey's first decacorn”.

nova.rs

„Turska zvanično menja ime: UN odobrile zahtev Ankare, evo od kada novo ime važi”. Nova S. 2022-06-02. Приступљено 2022-06-14.

ntvmsnbc.com

arsiv.ntvmsnbc.com

„Beko Avrupa'da üçüncülüğe oynuyor”. Приступљено 9. 8. 2014.

nytimes.com

Nordland, Rod (17. 11. 2016). „Turkey's Free Press Withers as Erdogan Jails 120 Journalists”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 24. 4. 2018.
Cohen, Patricia (2022-12-09). „Turkey Is Strengthening Its Energy Ties With Russia”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-03-17.

oecd.org

stats.oecd.org

„Surface water and surface water change”. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD). Приступљено 11. 10. 2020.

oecd.org

„The Shipbuilding Industry in Turkey” (PDF). OECD. септембар 2011.

oica.net

„2022 Production Statistics”. www.oica.net. OICA. Приступљено 2023-04-18.

reuters.com

„Turkey's natural gas find in Black Sea now comes to 710 bcm - Erdogan”. reuters.com. Reuters. 26. 12. 2022.

rts.rs

„Турска постаје Türkiye, држава која припада моћнима”. Радио-телевизија Србије. 2022-06-08. Приступљено 2022-06-10.

sdlmedia.com

turkishairlines.ssl.cdn.sdlmedia.com

„Network” (PDF). Investor.turkishairlines.com. Приступљено 26. 9. 2017.

shura.org.tr

„Energy pricing and non-market flows in Turkey's energy sector” (PDF). SHURA Energy Transition Center. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2019. г. Приступљено 18. 3. 2020.
„The external cost of fossil fuel use in power generation, heating and road transport in Turkey • SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi”. SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi. Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021.
„Energy pricing and non-market flows in Turkey's energy sector • SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi”. SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020.

simitcay.com

Erhan Solmaz (2021). „How a Country Turkey? Cultural and Sociological Situation in Turkey”. Simit Çay. Приступљено 14. 1. 2021.

studyinturkey.org

„Study in Turkey: International Airports in Turkey”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2014.

tbmm.gov.tr

„Türkiye Cumhuriyeti Anayasası” (на језику: турски). Grand National Assembly of Turkey. Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020. „"3. Madde: Devletin Bütünlüğü, Resmi Dili, Bayrağı, Milli Marşı ve Başkenti: Türkiye Devleti, ülkesi ve milletiyle bölünmez bir bütündür. Dili Türkçedir. Bayrağı, şekli kanununda belirtilen, beyaz ay yıldızlı al bayraktır. Milli marşı "İstiklal Marşı" dır. Başkenti Ankara'dır."”

tccb.gov.tr

„Türkiye Cumhuriyeti Cumhurbaşkanlığı: Görev ve Yetkiler”. tccb.gov.tr.

tcdd.gov.tr

hizlitren.tcdd.gov.tr

„Dünyada Ve Türkıyede Hizli Tren”. hizlitren.tcdd.gov.tr. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 12. 8. 2014.

techcrunch.com

„Getir is now worth nearly $12 billion after raising another $768 million”. 17. 3. 2022.

theb1m.com

Tim Gibson (11. 5. 2022). „Turkey Has Built the World’s Longest Suspension Bridge”. The B1M.

theguardian.com

Ambrose, Jillian (12. 3. 2020). „Coronavirus poses threat to climate action, says watchdog”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 13. 3. 2020.

thinkgeoenergy.com

Richter, Alexander (27. 1. 2020). „The Top 10 Geothermal Countries 2019 – based on installed generation capacity (MWe)” (на језику: енглески). Think GeoEnergy - Geothermal Energy News. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.

trtworld.com

„President Erdogan confirms May 14 election date in Türkiye”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2023. г. Приступљено 04. 05. 2023.

tuik.gov.tr

data.tuik.gov.tr

„The Results of Address Based Population Registration System, 2023”. www.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 6. 2. 2024. Архивирано из оригинала 6. 2. 2024. г. Приступљено 6. 2. 2024.
„Income and Living Conditions Survey, 2021”. Turkish Statistical Institute. 6. 5. 2022. Приступљено 6. 1. 2023.

turizm.net

„Geography of Turkey”. Turkish Ministry of Tourism. 2005. Приступљено 13. 12. 2006.

turks.org.uk

Royal Academy of Arts (2005). „Turks – A Journey of a Thousand Years: 600–1600”. Royal Academy of Arts. Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 12. 12. 2006.

unesco.org

whc.unesco.org

„Hierapolis-Pamukkale World Heritage Site”. UNESCO World Heritage Center. Приступљено 17. 1. 2022.

washington.edu

depts.washington.edu

Daniel C. Waugh (2004). „Constantinople/Istanbul”. University of Washington, Seattle, Washington. Приступљено 26. 12. 2006.

washingtonpost.com

Cunningham, Erin; Sly, Liz; Karatas, Zeynep (16. 7. 2016). „Turkey rounds up thousands of suspected participants in coup attempt”. The Washington Post. Приступљено 17. 7. 2016.
„Here's why Turkish opposition parties are contesting the referendum results”. Washington Post. 16. 4. 2017. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2017.

weatherbase.com

„Historical Weather for Ankara, Turkey”. Weatherbase. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2010.

web.archive.org

„Türkiye Cumhuriyeti Anayasası” (на језику: турски). Grand National Assembly of Turkey. Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020. „"3. Madde: Devletin Bütünlüğü, Resmi Dili, Bayrağı, Milli Marşı ve Başkenti: Türkiye Devleti, ülkesi ve milletiyle bölünmez bir bütündür. Dili Türkçedir. Bayrağı, şekli kanununda belirtilen, beyaz ay yıldızlı al bayraktır. Milli marşı "İstiklal Marşı" dır. Başkenti Ankara'dır."”
„Mevzuat: Anayasa” (на језику: турски). Constitutional Court of Turkey. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.
„The Results of Address Based Population Registration System, 2023”. www.tuik.gov.tr. Turkish Statistical Institute. 6. 2. 2024. Архивирано из оригинала 6. 2. 2024. г. Приступљено 6. 2. 2024.
Casson, Lionel (1977). „The Thracians” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521. JSTOR 3258667. doi:10.2307/3258667. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2019.
„EU Council issues strong message about Turkey's obligations”. Cyprus Mail. 26. 6. 2018. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2019.
„The Political Economy of Regional Power: Turkey” (PDF). giga-hamburg.de. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 02. 2014. г. Приступљено 18. 2. 2015.
„Yıllık Toplam Yağış Verileri - Meteoroloji Genel Müdürlüğü”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2011. г.
„Meteoroloji Genel Müdürlüğü”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г.
„Historical Weather for Ankara, Turkey”. Weatherbase. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2010.
„MGM”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„MGM”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г.
„Climate of Turkey” (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
„Climate of Turkey” (PDF). General Directorate of Meteorology. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 3. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
Thissen, Laurens. „Time trajectories for the Neolithic of Central Anatolia” (PDF). CANeW – Central Anatolian Neolithic e-Workshop. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 6. 2007. г. Приступљено 30. 3. 2010.
„President Erdogan confirms May 14 election date in Türkiye”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2023. г. Приступљено 04. 05. 2023.
Bartolomiej Kaminski; Francis Ng (1. 5. 2006). „Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets” (PDF). World Bank. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 6. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2006.
„The Unknown TV Giant – Businessweek”. Bloomberg.com. 9. 6. 2006. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2014.
„Energy pricing and non-market flows in Turkey's energy sector” (PDF). SHURA Energy Transition Center. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2019. г. Приступљено 18. 3. 2020.
„The external cost of fossil fuel use in power generation, heating and road transport in Turkey • SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi”. SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi. Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2021.
„CIA World Factbook: Turkey”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2014.
„Study in Turkey: International Airports in Turkey”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2014.
„It will be the biggest airport of the world”. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала 29. 1. 2013. г. Приступљено 24. 1. 2013.
„Turkish Airlines' net profit triples in 9-month”. Anadolu Agency. 7. 11. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2018.
Cebeci, Uğur (2019-08-21). „Yeni uçuşlar yakında”. www.hurriyet.com.tr (на језику: турски). Архивирано из оригинала 2019-08-23. г. Приступљено 2019-08-23.
„Istanbul Metro Passenger Statistics” (PDF). Istanbul Metro (на језику: турски). 6. 1. 2020. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.
„Lines in Operation” [Rail Systems] (на језику: енглески). Metro İstanbul. 2022. Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено 9. 1. 2022.
„Dünyada Ve Türkıyede Hizli Tren”. hizlitren.tcdd.gov.tr. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 12. 8. 2014.
„Energy pricing and non-market flows in Turkey's energy sector • SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi”. SHURA Enerji Dönüşümü Merkezi (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020.
Richter, Alexander (27. 1. 2020). „The Top 10 Geothermal Countries 2019 – based on installed generation capacity (MWe)” (на језику: енглески). Think GeoEnergy - Geothermal Energy News. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021.
„CIA World Factbook: Turkey”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 10. 1. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2011.
Fielder, Jez (21. 8. 2020). „Turkey's Erdogan announces discovery of large natural gas reserve off its Black Sea coast”. Euronews. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020.
„Natural Gas”. Ministry of Energy and Natural Resources. Архивирано из оригинала 2021-12-19. г. Приступљено 2021-12-19.
„Tourism Statistics” (PDF). Culture and tourism Ministry. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2019.
Royal Academy of Arts (2005). „Turks – A Journey of a Thousand Years: 600–1600”. Royal Academy of Arts. Архивирано из оригинала 18. 2. 2007. г. Приступљено 12. 12. 2006.

worldbank.org

www-wds.worldbank.org

Bartolomiej Kaminski; Francis Ng (1. 5. 2006). „Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets” (PDF). World Bank. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 6. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2006.

data.worldbank.org

„Foreign direct investment, net inflows (BoP, current US$) – Turkey”. The World Bank. Приступљено 10. 8. 2021.

worldcat.org

Casson, Lionel (1977). „The Thracians” (PDF). The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 35 (1): 2—6. ISSN 0026-1521. JSTOR 3258667. doi:10.2307/3258667. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2019.
Schaller, Dominik J.; Zimmerer, Jürgen (2008). „Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies—introduction”. Journal of Genocide Research. 10 (1): 7—14. ISSN 1462-3528. doi:10.1080/14623520801950820.
Nordland, Rod (17. 11. 2016). „Turkey's Free Press Withers as Erdogan Jails 120 Journalists”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 24. 4. 2018.
Ackerman, Elliot (16. 7. 2016). „Atatürk Versus Erdogan: Turkey's Long Struggle”. The New Yorker. ISSN 0028-792X. Приступљено 24. 4. 2018. >
Ambrose, Jillian (12. 3. 2020). „Coronavirus poses threat to climate action, says watchdog”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 13. 3. 2020.
Cohen, Patricia (2022-12-09). „Turkey Is Strengthening Its Energy Ties With Russia”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-03-17.

worldometers.info

Turkey Population (2020) - Worldometer

yasalar.org

„Anayasanın 101. Maddesi (Cumhurbaşkanı Nitelikleri ve tarafsızlığı)”. yasalar.org. 11. 1. 2016.

youtube.com

„Why Turkey Built the World's Longest Suspension Bridge”. The B1M. Приступљено 22. 5. 2022.
„Why Turkey Built the World's Longest Suspension Bridge”. The B1M. Приступљено 22. 5. 2022.

zeit.de

„EU will Zollunion mit der Türkei nicht ausbauen” (на језику: german). Die Zeit. 27. 6. 2018.