Историски записи (на језику: српски). с.н. 1959. Приступљено 19. 12. 2018. „У покрету против Турака крајем XVI века не учествуЈу Црногорци, већ само Брђани. То је било у време када је Дервиш- бег Сарвановић претио которском провидуру Црногорцима. 3) Црном Гором влада у духовним стварима …”
Dašić, Miomir (1986). Vasojevići: od pomena do 1860. godine (на језику: српски). Narodna knjiga. Приступљено 19. 12. 2018. „Из pannje спомин>ане представке Kojy су 10. априла 1597. године у име пепког патри^арха Дована предала папи Клименту VIII два српска калуфера, види се да се рачунало и на устанак становништва у Горн>ем Полимл^у („Хас …”
Историски записи (на језику: српски) (39 изд.). с.н. 1986. Приступљено 19. 12. 2018. „Будимљанску жупу, односно нахију Будимља. То потврђује и молба од 10. априла 1597. године, који су ерпски калуђери Дамњан и Павле, у име пећког патријарха Јована, никшићког војводе Грдана и осталих српских старјешина, предали папи Клименту VIII у Риму, у којој је тражено да се папа заложи да хришћански владари западних држава пошаљу војну помоћ хришћанима покорених наших зе- маља ради вођења борбе за ослобођење од Турака. Найме, у тој молби се набрајају крајеви и области који су спремни за дизање на устанак, почев од Новог преко Оногошта до Сјенице и Новог”
Kočić 1936, стр. 55. Kočić, Petar (1936). Razvitak. 3—4. „… Грдан Никшић је потучен на Гатачком Пољу, али му босански беглербег није учинио ништа чак му није одузео ни војводство у никшикћој нахији. Исто су се тако Турци споразумјели доцније и с његовим сином. Буњавци са Цетине одселили су с пристанком турских власти у Бачку, која је онда била у турској власти. И сеобе из Босне у Аустрију десиле су се више под утицајем православних калуђера и аустријских пограничких заповједника неголи из сопствене народне побуде. Крајем XVI вијека престало је и купљење дјеце у јањичаре.”
Cvijić, Jovan (1987). Sabrana dela: Balkansko Poluostrvo (на језику: српски). Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 145. Приступљено 19. 12. 2018.
Godišnjak (на језику: српски). Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. 1959. Приступљено 19. 12. 2018. „из Дубровника из почетка 1596 тврди да су се многи херцего- вачки главари са митрополитом састали у требшьском манастиру и заклели »да Ье се дати и поклонити светлости импературови су 20 тисуЪа ]унака«. Устаници траже помоЬ или бар симболично аустриску заставу као доказ везе са Аустри]ом. Ускоро ^е дошло до ускочког осва^ан>а Клиса (8 IV 1596) што ]е изазвало силно узбзфеиье од Лике до Херцеговине. Ускоци су ако развили сво^е походе; на бедемима дубровачким ста^але су отсечене главе цоги- нулих харамбаша"). Шпанско-папска флота била ^е у Месини и очекивала наре1>еNое за удар против турских обала3"). На новом збору у Требин>у владиха Висарион и главари упутали су Доминика да оде у Грац и Праг. Избавили су да чекану »заповест за устанак«; тада ]е Клис ]ош био ускочки. Из Граца ]е стигао агент Михо ЗлатариЬ те …”
Stanojević & Vasić 1975. Stanojević, Gligor; Vasić, Milan (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. OCLC799489791. „Затим се Ахмет-паша Кадум помирио са војводом Грданом и опро- стио му.7 Млечанин Лацаро Соранцо, савременик догађаја и писац једне књиге о Турској, оставио је најинтересантнију и најпротиврјечнију биљешку о покрету брдских и херце- говачких племена у ово вријеме. По њему, Пипери, Кучи, Клименти, Бјелопавлићи и други покушали су да се осло- боде турске тираније. Кад су чули да је султан Мехмед изгубио битку и живот код Јегра „сви су устали под ко- мандом војводе Грдана и био је велики покољ Турака који су били у њиховом крају. Пошто сам настојао да сазнам више, чуо сам супротно, да су се повукли незадовољни у њихове планине".8 Као што се види, то уопште није био устанак. Били су то спонтани отпори или буне које чешће избијају иза- зване неким догађајем и брзо замру. Таквих метежа, буна и побуна било је и раније и касније у свим крајевима Балка- на, и на њих су Турци реаговали веома брзо и ефикасно. Ако те буне нијесу ни до чега довеле, долиле су још једну кап мржње између освајача и народа. Отада, све до своје смрти, војвода Грдан, заједно са српским патријархом Јованом, играо је главну улогу у свим преговорима са …”
