Sign In

Login

Password

Forgot Password ? Sign Up

Нікола Радоня (Ukrainian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Нікола Радоня" in Ukrainian language version.

refsWebsite
Global rank Ukrainian rank
13books.google.com
3rd place
11th place
1rts.rs
1,751st place
low place

books.google.com (Global: 3rd place; Ukrainian: 11th place)

  • Vizantološki institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1975). Zbornik radova. Naučno delo. с. 165.
  • Robin Cormack; Elizabeth Jeffreys; Society for the Promotion of Byzantine Studies (Great Britain) (2000). Through the looking glass: Byzantium through British eyes : papers from the twenty-ninth Spring Symposium of Byzantine Studies, London, March 1995. Ashgate. с. 138. ISBN 978-0-86078-667-2.
  • Miladin Stevanović; Vuk Branković (srpski velmoža.) (2004). Vuk Branković. Knjiga-komerc. с. 53. ISBN 9788677120382. Најстарији Бранков син Радоња је управљао једном облашћу у Серској области...
  • Đorđe Trifunović (1980). Pisac i prevodilac Inok Isaija. ... с. 20. Радоња их је сахранио у параклису и после јесени 1364. године отишао у Хиландар
  • Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Državna Štamparija. 2001. с. 77. поготову откако је 1364. године његов старији брат Никола Радоња, примивши име Роман, постао сабрат српске
  • Recueil de Vardar. Akademija. 2006. с. 5.
  • Pavle Stojčević (1989). Sveti Knez Lazar: Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja : 1389-1989. Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. с. 55.
  • Vranjski glasnik. Narodni muzej u Vranju. 1965. с. 21.
  • Dimitrije M. Kalezić (2002). A - Z. Savremena administracija. с. 275. ISBN 9788638706716. ...је око 1380. успео да од манасти- ра Ксиропотама купи запустели манастир Св. Павла и да га из темеља обнови.
  • Vizantološki institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1965). Posebna izdanja. Naučno delo. с. 112. После 1360. два српска великаша, Герасим Радоња, брат Вука Бранковића, и Антоније-Арсеније Пагаси...
  • Aleksa Ivić; Dušan Mrđenović; Dušan Spasić; Aleksandar Palavestra (1987). Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele. Nova knj. с. 87. ISBN 9788673350509.
  • Miodrag Al Purković (1978). Knez i despot Stefan Lazarević. Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve. с. 45.
  • Vojislav Šešelj (1992). Sizifovska sudovanja. ABC Glas. с. 265. А затим, постоји тај Герасимов летопис који је нестао негде двадесетих или тридесетих

rts.rs (Global: 1,751st place; Ukrainian: low place)

  • Danas je Vidovdan (Serbian) . RTS. 2009. Процитовано 21 листопада 2013. Treći izvor, "Gerasimov letopis" (Gerasim je brat Vuka Brankovića), kaže da je Miloš probo kopljem Murata.