Естонија (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Естонија" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

103web.archive.org

1^st place

49estonica.org

low place

2,291^st place

15stat.ee

3,235^th place

3,286^th place

14books.google.com

3^rd place

2^nd place

8archive.org

6^th place

5^th place

5doi.org

2^nd place

4^th place

4britannica.com

40^th place

15^th place

4worldcat.org

5^th place

12^th place

4vm.ee

low place

7,832^nd place

4europa.eu

68^th place

107^th place

4postimees.ee

3,149^th place

low place

3ut.ee

8,317^th place

low place

2bbc.co.uk

8^th place

16^th place

2kirj.ee

low place

2semanticscholar.org

11^th place

23^rd place

2riigiteataja.ee

8,438^th place

low place

2time.com

61^st place

134^th place

2estemb.ru

low place

2archive.today

14^th place

22^nd place

2heritage.org

2,619^th place

2,430^th place

2worldbank.org

231^st place

254^th place

2unesco.org

104^th place

131^st place

2estinst.ee

low place

2eki.ee

6,246^th place

1,635^th place

2riigikogu.ee

low place

2kmin.ee

low place

1un.org

97^th place

49^th place

1jamestown.org

2,677^th place

2,231^st place

1issuu.com

537^th place

413^th place

1loodusegakoos.ee

low place

1ebrd.com

low place

2,434^th place

1delfi.ee

2,998^th place

5,686^th place

1opleht.ee

low place

1mil.fi

low place

1rusin.fi

low place

1britishembassy.gov.uk

low place

1krugosvet.ru

1,750^th place

3,638^th place

1aif.ru

711^th place

4,720^th place

1mnemosyne.ee

low place

1wikimedia.org

low place

1letton.ch

low place

1ria.ru

183^rd place

571^st place

1polit.ru

3,506^th place

low place

1baltija.eu

low place

1rosbalt.ru

2,784^th place

7,664^th place

1presseurop.eu

low place

1osce.org

2,588^th place

623^rd place

1wsj.com

79^th place

282^nd place

1siksali.ee

low place

1ies.ee

low place

1ecml.at

low place

9,234^th place

1folklore.ee

low place

1country-studies.com

low place

7,311^th place

1gallup.com

2,558^th place

4,265^th place

1lutheranworld.org

low place

1maavald.ee

low place

1nytimes.com

7^th place

25^th place

1enciklopedija.hr

1,369^th place

52^nd place

1siseministeerium.ee

low place

1cnet.com

272^nd place

835^th place

1rsf.org

2,397^th place

3,169^th place

1tandfonline.com

507^th place

889^th place

1theguardian.com

12^th place

43^rd place

1norden.org

7,292^nd place

6,150^th place

1norden.ee

low place

1mil.ee

low place

1err.ee

1,990^th place

low place

1defense-watch.com

low place

1riigikantselei.ee

low place

1oecd.org

960^th place

1,053^rd place

1reuters.com

49^th place

103^rd place

1struktuurifondid.ee

low place

1balticbusinessnews.com

low place

1forbes.com

54^th place

151^st place

1cnbc.com

220^th place

958^th place

1cepii.fr

low place

1credit-suisse.com

3,928^th place

low place

1riigikontroll.ee

low place

1valitsus.ee

low place

1ewea.org

low place

1tuuleenergia.ee

low place

1nordpoolspot.com

low place

1elmo.ee

low place

1tallinn-airport.ee

low place

1tse.fi

low place

1bbn.ee

low place

1google.com

163^rd place

112^th place

1webcitation.org

24^th place

56^th place

1cia.gov

89^th place

85^th place

1hm.ee

low place

1ekk.edu.ee

low place

1oecdbetterlifeindex.org

low place

1topuniversities.com

1,402^nd place

4,521^st place

1timeshighereducation.com

1,554^th place

1,704^th place

1sci.fi

7,849^th place

4,954^th place

1bachtrack.com

low place

1ekm.ee

low place

aif.ru

gazeta.aif.ru

„Президент Эстонии Арнольд Рюйтель. Разве мы восхваляем нацизм?”. Аргументы и факты № 12 (1273) от 23.03.2005. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2014.

archive.org

O'Connor, Kevin (2006). Culture and Customs of the Baltic States. Greenwood Publishing Group. стр. 9–10. ISBN 9780313331251.
O'Connor, Kevin (2006). Culture and Customs of the Baltic States. Greenwood Publishing Group. стр. 10. ISBN 9780313331251.
O'Connor, Kevin (2003). The History of the Baltic States. Greenwood Publishing Group. стр. 25. ISBN 9780313323553.
Raun, Toivo U. (2003). „Nineteenth- and early twentieth-century Estonian nationalism revisited”. Nations and Nationalism. 9: 129—147. doi:10.1111/1469-8219.00078.
Francoeur, Robert T.; Noonan, Raymond J. (2004). The Continuum Complete International Encyclopedia of Sexuality. A&C Black. стр. 361. ISBN 9780826414885. „The dominant religion in Estonia is Evangelical Lutheranism. Estonians were Christianized by the Teutonic Knights in the 13th century. During the Reformation, Lutheranism spread, and the church was officially established in Estonia in 1686.”
Francoeur, Robert T.; Noonan, Raymond J. (2004). The Continuum Complete International Encyclopedia of Sexuality. A&C Black. стр. 361. ISBN 9780826414885.
Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 104. ISBN 978-0-8108-4904-4.
Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 104–105. ISBN 978-0-8108-4904-4.

archive.today

„Estonia pulls off nationwide Net voting”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 13. 7. 2012. г. Приступљено 27. 3. 2015.
-{Margus Haav Pärimusmuusika ait lööb uksed valla Архивирано 2012-09-12 на сајту Archive.today

bachtrack.com

Bachtrack, 8 January 2015 (8. 1. 2015). „2014 Classical music statistics: Lis(z)tmania | by Bachtrack for classical music, opera, ballet and dance event reviews”. Bachtrack.com. Приступљено 31. 3. 2016.

balticbusinessnews.com

Koovit, Kaja (1. 6. 2011). „bbn.ee – Half of Estonian GDP is created in Tallinn”. Balticbusinessnews.com. Приступљено 5. 6. 2011.

baltija.eu

„31. августа всем надо праздновать День свободной Эстонии — эстонский министр сказал”. Портал русской общины Эстонии. 31. 8. 2013. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014.

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

„Russia spurns Estonia border deal”. BBC News. 27. 6. 2005. Приступљено 24. 8. 2012.
„Estonia fines man for 'cyber war'”. BBC. 25. 1. 2008. Приступљено 23. 2. 2008.

bbn.ee

Tubalkain-Trell, Marge (19. 6. 2008). „Estonian businessman: Estonian transit will struggle another 10 years”. Baltic Business News. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2012.

books.google.com

Estonian Academy of Science (2005). Proceedings of the Estonian Academy of Sciences, Geology. Estonian Academy Publishers.
Selirand, Jüri; Tõnisson, Evald (1984). Through past millennia: archaeological discoveries in Estonia. Perioodika.
Laakso, Johanna; Sarhimaa, Anneli; Spiliopoulou Åkermark, Sia; Toivanen, Reeta (4. 2. 2016). Towards Openly Multilingual Policies and Practices: Assessing Minority Language Maintenance Across Europe (1 изд.). Bristol; Buffalo: Multilingual Matters. ISBN 9781783094950. Приступљено 23. 12. 2016.
Briggs, Herbert Whittaker (1952). The law of nations: cases, documents, and notes. Appleton-Century-Crofts. стр. 106.
Kalja, A.; Pruuden, J.; Tamm, B.; Tyugu, E. (1989). „Two Families of Knowledge Based CAD Environments”. Ур.: Kochan, Detlef. Software for manufacturing: proceedings of the 7th International IFIP/IFAC Conference on Software for Computer Integrated Manufacturing, Dresden, German Democratic Republic, 14–17 June 1988. North-Holland. стр. 125—134. ISBN 978-0-444-87342-2.
Sadie, Stanley (1980). The New Grove Dictionary of Music and Musicians. Macmillan Publishers. стр. 358. ISBN 978-0-333-23111-1.
Muir, Edward (2005). Ritual in Early Modern Europe. Cambridge University Press. стр. 102. ISBN 978-0-521-84153-5.
Herder, Johann Gottfried von; Müller, J. von (1807). Stimmen der Völker in Liedern.
Volkslieder, Estnische (1850). Ehstnische Volkslieder, Urschrift und Uebers. von H. Neus.
Aspects of Altaic Civilization by Denis Sinor. 1524. ISBN 978-0-7007-0380-7.
Dictionary of Languages By Andrew Dalby. pp. 182. 1535. ISBN 978-0-231-11569-8.
O'Connor, Kevin (2006). Culture and Customs of the Baltic States. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33125-1.
Masters, Tom (2007). Eastern Europe. Lonely Planet. стр. 328. ISBN 978-1-74104-476-8.
Arjakas, Küllö; Jõeste, Marje (1991). The Baltic states: a reference book. Estonian Encyclopaedia Publishers. ISBN 978-5-89900-017-1.

britannica.com

„Estonia”.
„Hiiumaa”.
„Vaps”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. 2009. Приступљено 20. 9. 2009.
„Estonian literature”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 3. 2015.

britishembassy.gov.uk

„Linda Soomre Memorial Plaque”. British Embassy in Tallinn. 2005. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 29. 8. 2018.

cepii.fr

„The Great Shift: Macroeconomic projections for the world economy at the 2050 horizon” (PDF). France: CEPII. фебруар 2012. Приступљено 21. 8. 2012.

cia.gov

„CIA World Factbook: Estonia”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 7. 4. 2009. г. Приступљено 23. 12. 2010.

cnbc.com

„Estonia Uses the Euro, and the Economy is Booming”. CNBC. 5. 6. 2012. Приступљено 13. 6. 2012.

cnet.com

news.cnet.com

„Estonia pulls off nationwide Net voting”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 13. 7. 2012. г. Приступљено 27. 3. 2015.

country-studies.com

„Estonia – Religion”. Country Studies. Приступљено 2. 6. 2010.

credit-suisse.com

infocus.credit-suisse.com

Thomann, Andreas (6. 9. 2006). „Skype – A Baltic Success Story”. credit-suisse.com. Архивирано из оригинала 23. 4. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2008.

defense-watch.com

„Loading”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 21. 05. 2019.

delfi.ee

epl.delfi.ee

Laurisaar, Riho (31. 7. 2004). „Arheoloogid lammutavad ajalooõpikute arusaamu” (на језику: естонски). Eesti Päevaleht. Приступљено 1. 11. 2016.

doi.org

Põllumaa, L.; Kahru, A. (2006). „Environmental Hazard of the Waste Streams of Estonian Oil Shale Industry: An Ecotoxicological Review” (PDF). Oil Shale. 23 (1): 53—93. ISSN 0208-189X. S2CID 33228042. doi:10.3176/oil.2006.1.06. . Приступљено 2. 9. 2007.}-
Raukas, Anto; Punning, Jaan-Mati (2009). „Environmental problems in the Estonian oil shale industry”. Energy & Environmental Science. 2 (7): 723. ISSN 1754-5692. doi:10.1039/B819315K.
Mäesalu, Ain (2012). „Could Kedipiv in East-Slavonic Chronicles be Keava hill fort?” (PDF). Estonian Journal of Archaeology. 1 (16supplser): 199. ISSN 1406-2933. doi:10.3176/arch.2012.supv1.11. Приступљено 27. 12. 2016.
Raun, Toivo U. (2003). „Nineteenth- and early twentieth-century Estonian nationalism revisited”. Nations and Nationalism. 9: 129—147. doi:10.1111/1469-8219.00078.
Holt-Jensen, Arild (2010). „Transition from state socialism to market economy: The case of Estonia”. Norwegian Journal of Geography. 64 (3): 127—128. ISSN 0029-1951. S2CID 128567164. doi:10.1080/00291951.2010.502441. Приступљено 10. 2. 2014.

ebrd.com

„EBRD project summary document — Estonia: Narva Power. Environmental Issues Associated with Narva Power Plants. Executive Summary” (PDF). European Bank for Reconstruction and Development. 15. 5. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 10. 2007.

ecml.at

contactpoints.ecml.at

„Estonian Foreign Languages Strategy 2009 – 2015”. Ministry of Education and Research. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 22. 8. 2014.

eki.ee

portaal.eki.ee

„Estonian Dialects, The Institute of the Estonian Language”. Portaal.eki.ee. Приступљено 23. 8. 2014.

eki.ee

„Names of populated places changed with the reform of 1997”. Institute of the Estonian Language. 29. 9. 1998. Приступљено 12. 8. 2012.

ekk.edu.ee

„Koolide, huvikoolide, koolieelsete lasteasutuste kontaktandmed”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2009. г. Приступљено 17. 9. 2009. . Estonian Education Infosystem (на језику: естонски).

ekm.ee

„Painting Collection”. Art Museum of Estonia. Приступљено 26. 2. 2013.

elmo.ee

ESTONIA BECOMES THE FIRST IN THE WORLD TO OPEN A NATIONWIDE EV FAST-CHARGING NETWORK

enciklopedija.hr

„Estonija/Hrvatska enciklopedija”.

err.ee

news.err.ee

„Terras: Conscription Will Stay”. Eesti Rahvusringhääling. 10. 12. 2012. Приступљено 16. 3. 2013.

estemb.ru

Депортации из Эстонии в 1941 г. и 1949 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) Посольство Эстонии в Москве
„23. августа 1939 года: общеевропейский день памяти жертв всех тоталитарных и авторитарных режимов”. Посольство Эстонии в Москве. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2014.

estinst.ee

Republic of Estonia 90 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017) Estonian Institute 2008

old.estinst.ee

„Ethnic minorities in Estonia: past and present”. Einst.ee. 26. 12. 1998. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2010.

estonica.org

„General overview of Estonian nature — The Baltic Sea”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Location”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Topography”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 13. 04. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — The Quaternary cover and soil cover”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2017.
„Детаљнија топографска мапа Естоније”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 29. 01. 2017.
„Estonian nature by regions — Saaremaa”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„Estonian nature by regions — The islands in the Väinameri Sea and the Gulf of Riga”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„Estonian nature by regions — The islands of the Gulf of Finland”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — The hydrographic network”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2017.
„Lake Peipsi and Narva River”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„Uplands and depressions of South Estonia − The Otepää Upland”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Climate”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Forests”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Peatlands”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fungi”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 17. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fauna”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
Nutt, Mart (9. 10. 2009). „The First Constitution of the Republic of Estonia (1920–1933)”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 21. 01. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2010.
Хийо Т. (2009). „Завоевание Эстонии Красной армией в 1944 г.”. Эстоника. Архивирано из оригинала 22. 02. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2014.
Леймус И. (13. 11. 2009). „Эстонская ССР как советская союзная республика”. Эстоника. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2014.
Таннберг, Тыну (19. 02. 2010). „Командная экономика и её последствия”. Эстоника. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 21. 5. 2014.
„"Письмо сорока"”. Эстоника. Архивирано из оригинала 07. 06. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2014.
Лийвик О. (7. 11. 2009). „Фосфоритная война”. Эстоника. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2014.
Хийо Т. (8. 10. 2009). „Хозрасчетная Эстония”. Эстоника. Архивирано из оригинала 15. 04. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2014.
Вярэ Э. (11. 2. 2010). „Переломные годы”. Эстоника. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014.
Вярэ Э. (11. 2. 2010). „Путь к независимости”. Эстоника. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014.
Нутт М. (6. 10. 2010). „Восстановление независимости и четвертая конституция (1992-…)”. Эстоника. Архивирано из оригинала 06. 04. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2014.
„First settlers in Estonia, and today”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 21. 07. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Composition of the population”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Family and birth of children”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 25. 05. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Life expectancy and health”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 27. 06. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Population/Emigration and immigration”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 06. 05. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Other languages in Estonia”. Estonica Encyclopedia about Estonia. Estonica. Приступљено 10. 2. 2017. ^{[мртва веза]}
„Towns and urbanisation”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.
Nutt, Mart (27. 5. 2010). „The Third Constitution of the Republic of Estonia (De Facto 1938–1940, De Jure 1938–1992)”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 31. 10. 2010.
Nutt, Mart (9. 10. 2009). „Restoration of Independence and the Fourth Constitution (1992 -… )”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 22. 01. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2010.
„Structure of the Estonian economy”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
Laansalu, Ants (9. 10. 2009). „Crisis in agriculture in the 1990s”. The rural economy in Estonia until 2001. Estonica. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 15. 3. 2017.
„Structure of the Estonian economy // Agriculture and forestry”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 21. 03. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
„Structure of the Estonian economy // Processing industry”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
„General overview of Estonian economy // Transit and transport”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2017.
„General overview of Estonian economy // Tourism”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2017.
„Traditional folk culture”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 14. 02. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
Seeking the contours of a 'truly' Estonian literature Estonica.org
Literature and an independent Estonia Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2018) Estonica.org
„When did Estonian art begin?”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„At the crossroads of cultures”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„What we consider our own”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 16. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„What we consider our own”. Estonica.org. Архивирано из оригинала 16. 02. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2013.

europa.eu

ec.europa.eu

Biotechnology report 2010 pp. 383
„Discrimination in the EU in 2012” (PDF), Special Eurobarometer, 383, European Union: European Commission], стр. 233, 2012, Приступљено 14. 8. 2013
Eurostat news release. Архивирано 27. 10. 2011. на Wayback Machine.

webgate.ec.europa.eu

„National summary sheets on education systems in Europe and ongoing reforms: Estonia”. Eurydice. фебруар 2009. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2009.

ewea.org

Wind in power 2010 European statistics. EWEA. фебруар (2011). pp. 4. и 11.

folklore.ee

Taarapita – the Great God of the Oeselians. Article by Urmas Sutrop

forbes.com

Zumbrun, Joshua. „In Pictures: The World's Hardest-Hit Economies”. Forbes.

gallup.com

Crabtree, Steve; Pelham, Brett (9. 2. 2009). „What Alabamians and Iranians Have in Common”. Gallup. Приступљено 21. 2. 2010.

google.com

„GNI per capita in PPP dollars for Baltic states”. Google WorldBank. Приступљено 27. 2. 2015.

heritage.org

Laar, Mart (7. 8. 2007). „The Estonian Economic Miracle”. Heritage.org. Приступљено 2. 6. 2010.
„Estonia”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2015.

hm.ee

„Haridus- ja Teadusministeerium”. Hm.ee. Приступљено 23. 12. 2010.

ies.ee

„Kirch, Aksel. "Russians in contemporary Estonia – different strategies of the integration in to the nation-state."”. Ies.ee. 10. 2. 1998. Приступљено 2. 6. 2010.

issuu.com

Estonian Mires Inventory Compiled by Jaanus Paal and Eerik Leibak. Estonian Fund for Nature. Tartu, 2011. Архивирано 10. 7. 2014. на -Wayback Machine}-.

jamestown.org

Socor, Vladimir. „Russia cancels border treaty, assails Estonia”. Jamestown. The Jameston Foundation. Приступљено 24. 8. 2012.

kirj.ee

Põllumaa, L.; Kahru, A. (2006). „Environmental Hazard of the Waste Streams of Estonian Oil Shale Industry: An Ecotoxicological Review” (PDF). Oil Shale. 23 (1): 53—93. ISSN 0208-189X. S2CID 33228042. doi:10.3176/oil.2006.1.06. . Приступљено 2. 9. 2007.}-
Mäesalu, Ain (2012). „Could Kedipiv in East-Slavonic Chronicles be Keava hill fort?” (PDF). Estonian Journal of Archaeology. 1 (16supplser): 199. ISSN 1406-2933. doi:10.3176/arch.2012.supv1.11. Приступљено 27. 12. 2016.

kmin.ee

[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2022) Estonian military budget on 2016

operatsioonid.kmin.ee

„Iisrael, Liibanon ja Süüria” (на језику: естонски). Operatsioonid.kmin.ee. 26. 4. 2010. Архивирано из оригинала 4. 5. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2010.

krugosvet.ru

„ЭСТОНИЯ: Советская Эстония и Восстановление независимости”. Универсальная научно-популярная энциклопедия «Кругосвет». Приступљено 7. 2. 2017.

letton.ch

Текст резолуције Европског парламента из 1983. о осуди анексије балтичких држава.

loodusegakoos.ee

„Hiking Route: Aegviidu-Ähijärve 672 km – Loodusega koos RMK”. Loodusega Koos. Приступљено 27. 3. 2015.

lutheranworld.org

„Churches in Estonia”. lutheranworld.org. Lutheran World Federation. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2016.

maavald.ee

Ahto Kaasik. „Old estonian religions”. Maavalla Koda. Приступљено 3. 1. 2013.

mil.ee

„Estonian National Defence Policy”. Mil.ee. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2010.

mil.fi

„Kaleva-koneen tuhosta uutta tietoa”. www.mil.fi (на језику: фински). Finnish Defence Forces. 14. 6. 2005. Архивирано из оригинала 21. 08. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2009.

mnemosyne.ee

Estonian International Commission for Investigation of Crimes Against Humanity. „Этап III — Оккупация Эстонии Советским Союзом с 1944 года” (PDF). The Estonian Institute of Historical Memory. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2013. г. Приступљено 8. 4. 2014.

norden.ee

„Norden in Estonia”. Nordic Council of Ministers' Office in Estonia. Приступљено 11. 8. 2012.

norden.org

„Nordic Council of Ministers' Information Offices in the Baltic States and Russia”. Nordic Council of Ministers. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2012.

nordpoolspot.com

nordpoolspot.com

nytimes.com

Barry, Ellen (9. 11. 2008). „Some Estonians return to pre-Christian animist traditions”. The New York Times.

oecd.org

„Estonia's accession to the OECD”. OECD. 9. 12. 2010. Приступљено 22. 7. 2016.

oecdbetterlifeindex.org

„OECD Better Life Index”. Приступљено 27. 3. 2015.

opleht.ee

haridus.opleht.ee

Enn Tarvel (2007). Sigtuna hukkumine. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017) Haridus, 2007 (7–8). pp. 38–41

osce.org

-{Naturalisation in Estonia Statement by the Legal Information Centre for Human Rights (Tallinn, Estonia) ([...]the Special Rapporteur considers extremely credible the views of the representatives of the Russian-speaking minorities who expressed that the citizenship policy is discriminatory[...])

polit.ru

Маркедонов, М. С.. (1. 4. 2011). „Референдум распада”. Полит.ру. Архивирано из оригинала 15. 05. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2014.

postimees.ee

presseurop.eu

PressEurope Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2011), 26. 1. 2011.

reuters.com

Mardiste, David (1. 1. 2011). „Estonia joins crisis-hit euro club”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. Приступљено 2. 1. 2011.

ria.ru

„Договоры об основах межгосударственных отношений РСФСР-Эстония-Латвия”. РИА Новости. Приступљено 1. 7. 2014.

riigikantselei.ee

„Eesti lipp (Estonian Flag)”. Riigikantselei (Government Office) (на језику: естонски). Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2016.

riigikogu.ee

Riigikogu introduction, Riigikogu

web.riigikogu.ee

„Eelnõu algtekst (30.05.2001)”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2015.

riigikontroll.ee

„Actions of the state in directing the use of oil shale. Does the state guarantee that oil shale reserves are used sustainably? Report of the National Audit Office to the Riigikogu”. National Audit Office of Estonia. 19. 11. 2014. стр. 7—14; 29. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2018. г. Приступљено 7. 1. 2015.

riigiteataja.ee

„Looduskaitseseadus”. Elektrooniline Riigi Teataja. Приступљено 2. 10. 2007.
„Pühade ja tähtpäevade seadus” (на језику: естонски). Riigi Teataja. Приступљено 19. 12. 2010. „In effect since 26 February 2010”

rosbalt.ru

„Эстония намерена отмечать 31. августа день окончания российской оккупации”. Росбалт.ру. 1. 9. 2012. Приступљено 3. 1. 2014.

rsf.org

Reporters Without Borders. Worldwide press freedom index 2009 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2016). Архивирано 28. 1. 2012. на Wayback Machine.

rusin.fi

„documents published” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 2. 2008. г. из архива Руске морнарице

sci.fi

kirjasto.sci.fi

Liukkonen, Petri. „Anton Tammsaare”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2017.

semanticscholar.org

api.semanticscholar.org

Põllumaa, L.; Kahru, A. (2006). „Environmental Hazard of the Waste Streams of Estonian Oil Shale Industry: An Ecotoxicological Review” (PDF). Oil Shale. 23 (1): 53—93. ISSN 0208-189X. S2CID 33228042. doi:10.3176/oil.2006.1.06. . Приступљено 2. 9. 2007.}-
Holt-Jensen, Arild (2010). „Transition from state socialism to market economy: The case of Estonia”. Norwegian Journal of Geography. 64 (3): 127—128. ISSN 0029-1951. S2CID 128567164. doi:10.1080/00291951.2010.502441. Приступљено 10. 2. 2014.

siksali.ee

„Culture Tourism in South Estonia and Võru county” (PDF). Siksali. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 02. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2013.

siseministeerium.ee

„Kohalik omavalitsus haldussüsteemis” (на језику: естонски). Estonian Ministry of Internal Affairs. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2013.

stat.ee

„Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2012. г. Приступљено 29. 05. 2014.
„Population census Estonia”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2019. г. Приступљено 09. 02. 2017.
„Population by ethnic nationality, 1 January, year”. stat.ee. Statistics Estonia. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 1. 1. 2016.
„PHC 2011: over a quarter of the population are affiliated with a particular religion”. Statistics Estonia. 29. 4. 2013. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 9. 1. 2014.
Rahvastiku paiknemine ja soo-vanusjaotus Statistikaamet
„Eesti Statistika – Enim nõutud statistika”. Stat.ee. 23. 3. 2010. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 5. 6. 2011.
Aron, Allan; Puura, Evelin. „Avaleht – Eesti Statistika”. Stat.ee. Приступљено 31. 3. 2016.
„Half of the gross domestic product of Estonia is created in Tallinn”. Приступљено 23. 12. 2011. . Statistics Estonia. Stat.ee. 29. 9. 2008
„Real GDP per capita, growth rate and totals – Statistics Estonia”. Stat.ee. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2012.
„The biggest share of the gross domestic product of Estonia is continuously created in Harju county” (Саопштење). Statistics Estonia. 26. 9. 2007. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2011.
„Veebruaris kaubavahetus elavnes – Eesti Statistika”. stat.ee. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 22. 02. 2017.

pub.stat.ee

„Population by the place of residence and mother tongue, statistical database: Population Census 2000”. Statistics Estonia (government agency at the area of administration of the Ministry of Finance). јул 2010. Приступљено 19. 6. 2009.
Table ML133, Eesti Statistika.
„PC0454: AT LEAST 15-YEAR-OLD PERSONS BY RELIGION, SEX, AGE GROUP, ETHNIC NATIONALITY AND COUNTY, 31 DECEMBER 2011”. Statistics Estonia. 31. 12. 2011. Приступљено 9. 1. 2014.
„Population by sex, ethnic nationality and county, 1 January”. stat.ee. Statistics Estonia. 31. 12. 2011. Приступљено 18. 10. 2009.

struktuurifondid.ee

„European Union Structural Funds in Estonia”. Struktuurifondid.ee. Приступљено 2. 6. 2010.

tallinn-airport.ee

„Statistics — Tallinn Airport”. www.tallinn-airport.ee. Приступљено 11. 1. 2017.

tandfonline.com

Holt-Jensen, Arild (2010). „Transition from state socialism to market economy: The case of Estonia”. Norwegian Journal of Geography. 64 (3): 127—128. ISSN 0029-1951. S2CID 128567164. doi:10.1080/00291951.2010.502441. Приступљено 10. 2. 2014.

theguardian.com

„Estonia parliament votes for first female president”, The Guardian, 3. 10. 2016, Приступљено 6. 10. 2016

time.com

„RUSSIA: Moscow's Week”. Time. 9. 10. 1939. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 20. 9. 2009.
„Five Years of Dates”. Time. 24. 6. 1940. Архивирано из оригинала 22. 08. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2009.

timeshighereducation.com

Best universities in Europe 2016 Times Higher Education, 10. 3. 2016

topuniversities.com

„QS University Rankings: EECA 2015”. Top Universities. Приступљено 11. 4. 2016.

tse.fi

Purju, Alari (29. 2. 2008). „Transit trade through Estonia: problems and developments” (PDF). University of Turku, Pan-European Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 2. 2012. г. Приступљено 21. 8. 2012.

tuuleenergia.ee

„Estonian Wind Power Association”. Tuuleenergia.ee. Приступљено 2. 6. 2010.

un.org

millenniumindicators.un.org

„United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.

unesco.org

„West Estonian Archipelago”. UNESCO. Приступљено 16. 6. 2016.

whc.unesco.org

„Historic Centre (Old Town) of Tallinn”. UNESCO. Приступљено 10. 2. 2013.

ut.ee

lepo.it.da.ut.ee

Rahi-Tamm, Aigi; Kahar, Andres (2009). "The Deportation Operation "Priboi" in 1949" (PDF). Tallinn: Estonian International Commission for the Investigation of Crimes Against Humanity. ISBN 978-9949183005. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2019. г. Приступљено 07. 02. 2017.

ut.ee

„Uranium production at Sillamäe”. Ut.ee. Архивирано из оригинала 04. 01. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2010.

fl.ut.ee

„Ajaloost: Koolihariduse algusest” (на језику: естонски). University of Tartu. 24. 3. 2010. Приступљено 14. 10. 2013. ^{[мртва веза]}

valitsus.ee

„"Põlevkivi kasutamise riikliku arengukava 2008–2015" 2011. a täitmise aruanne” (PDF). Valitsus.ee. 6. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 5. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013.

vm.ee

„Molotovi–Ribbentropi pakt ja selle tagajärjed” (на језику: естонски). Estonian Ministry of Foreign Affairs. 2006. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 15. 3. 2017.
„Estonian Chairmanship of the Baltic Council of Ministers in 2011”. Estonian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2012.
„Nordic-Baltic Co-operation”. Estonian Ministry of Foreign Affairs. 10. 7. 2012. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2012.
„Еstonian economy overview”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 19. 02. 2017.

web.archive.org

„Национална агенција за статистику”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2012. г. Приступљено 29. 05. 2014.
„United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014.
„General overview of Estonian nature — The Baltic Sea”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Location”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Topography”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 13. 04. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — The Quaternary cover and soil cover”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2017.
„Детаљнија топографска мапа Естоније”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 29. 01. 2017.
Estonian Mires Inventory Compiled by Jaanus Paal and Eerik Leibak. Estonian Fund for Nature. Tartu, 2011. Архивирано 10. 7. 2014. на -Wayback Machine}-.
„Estonian nature by regions — Saaremaa”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„Estonian nature by regions — The islands in the Väinameri Sea and the Gulf of Riga”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„Estonian nature by regions — The islands of the Gulf of Finland”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — The hydrographic network”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2017.
„Lake Peipsi and Narva River”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„Uplands and depressions of South Estonia − The Otepää Upland”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Climate”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 31. 1. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Forests”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Peatlands”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fungi”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 17. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fauna”. Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017.
„EBRD project summary document — Estonia: Narva Power. Environmental Issues Associated with Narva Power Plants. Executive Summary” (PDF). European Bank for Reconstruction and Development. 15. 5. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 10. 2007.
Enn Tarvel (2007). Sigtuna hukkumine. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017) Haridus, 2007 (7–8). pp. 38–41
Nutt, Mart (9. 10. 2009). „The First Constitution of the Republic of Estonia (1920–1933)”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 21. 01. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2010.
„RUSSIA: Moscow's Week”. Time. 9. 10. 1939. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 20. 9. 2009.
„Molotovi–Ribbentropi pakt ja selle tagajärjed” (на језику: естонски). Estonian Ministry of Foreign Affairs. 2006. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 15. 3. 2017.
„Kaleva-koneen tuhosta uutta tietoa”. www.mil.fi (на језику: фински). Finnish Defence Forces. 14. 6. 2005. Архивирано из оригинала 21. 08. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2009.
„documents published” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 2. 2008. г. из архива Руске морнарице
„Five Years of Dates”. Time. 24. 6. 1940. Архивирано из оригинала 22. 08. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2009.
„Linda Soomre Memorial Plaque”. British Embassy in Tallinn. 2005. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 29. 8. 2018.
Republic of Estonia 90 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017) Estonian Institute 2008
Rahi-Tamm, Aigi; Kahar, Andres (2009). "The Deportation Operation "Priboi" in 1949" (PDF). Tallinn: Estonian International Commission for the Investigation of Crimes Against Humanity. ISBN 978-9949183005. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2019. г. Приступљено 07. 02. 2017.
Депортации из Эстонии в 1941 г. и 1949 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) Посольство Эстонии в Москве
„Президент Эстонии Арнольд Рюйтель. Разве мы восхваляем нацизм?”. Аргументы и факты № 12 (1273) от 23.03.2005. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2014.
Хийо Т. (2009). „Завоевание Эстонии Красной армией в 1944 г.”. Эстоника. Архивирано из оригинала 22. 02. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2014.
„23. августа 1939 года: общеевропейский день памяти жертв всех тоталитарных и авторитарных режимов”. Посольство Эстонии в Москве. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2014.
Estonian International Commission for Investigation of Crimes Against Humanity. „Этап III — Оккупация Эстонии Советским Союзом с 1944 года” (PDF). The Estonian Institute of Historical Memory. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2013. г. Приступљено 8. 4. 2014.
Леймус И. (13. 11. 2009). „Эстонская ССР как советская союзная республика”. Эстоника. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2014.
Таннберг, Тыну (19. 02. 2010). „Командная экономика и её последствия”. Эстоника. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 21. 5. 2014.
„"Письмо сорока"”. Эстоника. Архивирано из оригинала 07. 06. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2014.
Лийвик О. (7. 11. 2009). „Фосфоритная война”. Эстоника. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2014.
Хийо Т. (8. 10. 2009). „Хозрасчетная Эстония”. Эстоника. Архивирано из оригинала 15. 04. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2014.
Вярэ Э. (11. 2. 2010). „Переломные годы”. Эстоника. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014.
Вярэ Э. (11. 2. 2010). „Путь к независимости”. Эстоника. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014.
Маркедонов, М. С.. (1. 4. 2011). „Референдум распада”. Полит.ру. Архивирано из оригинала 15. 05. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2014.
Нутт М. (6. 10. 2010). „Восстановление независимости и четвертая конституция (1992-…)”. Эстоника. Архивирано из оригинала 06. 04. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2014.
„31. августа всем надо праздновать День свободной Эстонии — эстонский министр сказал”. Портал русской общины Эстонии. 31. 8. 2013. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014.
PressEurope Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2011), 26. 1. 2011.
„Population census Estonia”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2019. г. Приступљено 09. 02. 2017.
„First settlers in Estonia, and today”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 21. 07. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Composition of the population”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Ethnic minorities in Estonia: past and present”. Einst.ee. 26. 12. 1998. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2010.
„Population by ethnic nationality, 1 January, year”. stat.ee. Statistics Estonia. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 1. 1. 2016.
„Family and birth of children”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 25. 05. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Life expectancy and health”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 27. 06. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Population/Emigration and immigration”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 06. 05. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017.
„Culture Tourism in South Estonia and Võru county” (PDF). Siksali. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 02. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2013.
„Estonian Foreign Languages Strategy 2009 – 2015”. Ministry of Education and Research. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 22. 8. 2014.
„PHC 2011: over a quarter of the population are affiliated with a particular religion”. Statistics Estonia. 29. 4. 2013. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 9. 1. 2014.
„Churches in Estonia”. lutheranworld.org. Lutheran World Federation. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2016.
„Towns and urbanisation”. Encyclopedia Estonica. Eesti Instituut. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017.
„Kohalik omavalitsus haldussüsteemis” (на језику: естонски). Estonian Ministry of Internal Affairs. Архивирано из оригинала 13. 3. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2013.
Nutt, Mart (27. 5. 2010). „The Third Constitution of the Republic of Estonia (De Facto 1938–1940, De Jure 1938–1992)”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 31. 10. 2010.
Nutt, Mart (9. 10. 2009). „Restoration of Independence and the Fourth Constitution (1992 -… )”. Estonica. Estonian Institute. Архивирано из оригинала 22. 01. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2010.
Reporters Without Borders. Worldwide press freedom index 2009 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2016). Архивирано 28. 1. 2012. на Wayback Machine.
„Estonian Chairmanship of the Baltic Council of Ministers in 2011”. Estonian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2012.
„Nordic-Baltic Co-operation”. Estonian Ministry of Foreign Affairs. 10. 7. 2012. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2012.
„Nordic Council of Ministers' Information Offices in the Baltic States and Russia”. Nordic Council of Ministers. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2012.
„Estonian National Defence Policy”. Mil.ee. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2010.
„Loading”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 21. 05. 2019.
[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2022) Estonian military budget on 2016
„Iisrael, Liibanon ja Süüria” (на језику: естонски). Operatsioonid.kmin.ee. 26. 4. 2010. Архивирано из оригинала 4. 5. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2010.
„Eesti lipp (Estonian Flag)”. Riigikantselei (Government Office) (на језику: естонски). Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2016.
„Еstonian economy overview”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 19. 02. 2017.
„Estonia”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2015.
Mardiste, David (1. 1. 2011). „Estonia joins crisis-hit euro club”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. Приступљено 2. 1. 2011.
Eurostat news release. Архивирано 27. 10. 2011. на Wayback Machine.
„Eesti Statistika – Enim nõutud statistika”. Stat.ee. 23. 3. 2010. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 5. 6. 2011.
„Real GDP per capita, growth rate and totals – Statistics Estonia”. Stat.ee. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2012.
„Structure of the Estonian economy”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
Thomann, Andreas (6. 9. 2006). „Skype – A Baltic Success Story”. credit-suisse.com. Архивирано из оригинала 23. 4. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2008.
„The biggest share of the gross domestic product of Estonia is continuously created in Harju county” (Саопштење). Statistics Estonia. 26. 9. 2007. Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2011.
Laansalu, Ants (9. 10. 2009). „Crisis in agriculture in the 1990s”. The rural economy in Estonia until 2001. Estonica. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 15. 3. 2017.
„Structure of the Estonian economy // Agriculture and forestry”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 21. 03. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
„Uranium production at Sillamäe”. Ut.ee. Архивирано из оригинала 04. 01. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2010.
„Structure of the Estonian economy // Processing industry”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017.
„Actions of the state in directing the use of oil shale. Does the state guarantee that oil shale reserves are used sustainably? Report of the National Audit Office to the Riigikogu”. National Audit Office of Estonia. 19. 11. 2014. стр. 7—14; 29. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2018. г. Приступљено 7. 1. 2015.
„"Põlevkivi kasutamise riikliku arengukava 2008–2015" 2011. a täitmise aruanne” (PDF). Valitsus.ee. 6. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 5. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013.
„General overview of Estonian economy // Transit and transport”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2017.
„Veebruaris kaubavahetus elavnes – Eesti Statistika”. stat.ee. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 22. 02. 2017.
Purju, Alari (29. 2. 2008). „Transit trade through Estonia: problems and developments” (PDF). University of Turku, Pan-European Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 2. 2012. г. Приступљено 21. 8. 2012.
Tubalkain-Trell, Marge (19. 6. 2008). „Estonian businessman: Estonian transit will struggle another 10 years”. Baltic Business News. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2012.
„General overview of Estonian economy // Tourism”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2017.
„Koolide, huvikoolide, koolieelsete lasteasutuste kontaktandmed”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2009. г. Приступљено 17. 9. 2009. . Estonian Education Infosystem (на језику: естонски).
„Eelnõu algtekst (30.05.2001)”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2015.
„National summary sheets on education systems in Europe and ongoing reforms: Estonia”. Eurydice. фебруар 2009. Архивирано из оригинала 16. 03. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2009.
„Traditional folk culture”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 14. 02. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
Literature and an independent Estonia Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2018) Estonica.org
Liukkonen, Petri. „Anton Tammsaare”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2017.
Postimees: Pärimusmuusika ait lööb uksed valla Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2017). Архивирано 3. 4. 2008. на Wayback Machine.
„When did Estonian art begin?”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„At the crossroads of cultures”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 25. 01. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„What we consider our own”. Estonica. Encyclopedia Estonica. Архивирано из оригинала 16. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
„What we consider our own”. Estonica.org. Архивирано из оригинала 16. 02. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2013.

webcitation.org

„CIA World Factbook: Estonia”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 7. 4. 2009. г. Приступљено 23. 12. 2010.

wikimedia.org

upload.wikimedia.org

„Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania”. Official Journal of the European Communities. C. European Parliament. 42/78. 13. 1. 1983.

worldbank.org

data.worldbank.org

„GDP per capita, PPP (current international $)”. World Bank. Приступљено 3. 3. 2015.
„Research and development expenditure (% of GDP)”. World Bank. 2011. Приступљено 27. 2. 2014.

worldcat.org

Põllumaa, L.; Kahru, A. (2006). „Environmental Hazard of the Waste Streams of Estonian Oil Shale Industry: An Ecotoxicological Review” (PDF). Oil Shale. 23 (1): 53—93. ISSN 0208-189X. S2CID 33228042. doi:10.3176/oil.2006.1.06. . Приступљено 2. 9. 2007.}-
Raukas, Anto; Punning, Jaan-Mati (2009). „Environmental problems in the Estonian oil shale industry”. Energy & Environmental Science. 2 (7): 723. ISSN 1754-5692. doi:10.1039/B819315K.
Mäesalu, Ain (2012). „Could Kedipiv in East-Slavonic Chronicles be Keava hill fort?” (PDF). Estonian Journal of Archaeology. 1 (16supplser): 199. ISSN 1406-2933. doi:10.3176/arch.2012.supv1.11. Приступљено 27. 12. 2016.
Holt-Jensen, Arild (2010). „Transition from state socialism to market economy: The case of Estonia”. Norwegian Journal of Geography. 64 (3): 127—128. ISSN 0029-1951. S2CID 128567164. doi:10.1080/00291951.2010.502441. Приступљено 10. 2. 2014.

wsj.com

Kangsepp, Liis (9. 10. 2014). „Estonia Passes Law Recognizing Gay Partnerships”. Wall Street Journal. Приступљено 4. 1. 2014.

Естонија (Serbian Wikipedia)

aif.ru

gazeta.aif.ru

archive.org

archive.today

bachtrack.com

balticbusinessnews.com

baltija.eu

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

bbn.ee

books.google.com

britannica.com

britishembassy.gov.uk

cepii.fr

cia.gov

cnbc.com

cnet.com

news.cnet.com

country-studies.com

credit-suisse.com

infocus.credit-suisse.com

defense-watch.com

delfi.ee

epl.delfi.ee

doi.org

ebrd.com

ecml.at

contactpoints.ecml.at

eki.ee

portaal.eki.ee

eki.ee

ekk.edu.ee

ekm.ee

elmo.ee

enciklopedija.hr

err.ee

news.err.ee

estemb.ru

estinst.ee

estinst.ee

old.estinst.ee

estonica.org

europa.eu

ec.europa.eu

webgate.ec.europa.eu

ewea.org

folklore.ee

forbes.com

gallup.com

google.com

heritage.org

hm.ee

ies.ee

issuu.com

jamestown.org

kirj.ee

kmin.ee

kmin.ee

operatsioonid.kmin.ee

krugosvet.ru

letton.ch

loodusegakoos.ee

lutheranworld.org

maavald.ee

mil.ee

mil.fi

mnemosyne.ee

norden.ee

norden.org

nordpoolspot.com

nytimes.com

oecd.org

oecdbetterlifeindex.org

opleht.ee

haridus.opleht.ee

osce.org

polit.ru

postimees.ee

rus.postimees.ee